Tropske vrućine za stanovnike pojedinih mesta u Srbiji svakog leta predstavljaju pravi "pakao". Pored toga što moraju da podnesu enormnu toplotu, oni tokom najtoplijeg dela godine imaju problema i sa vodosnabdevanjem zbog nepovoljnih hidroloških uslova.
U Valjevu više od 2.000 ljudi nema vodu
Umesto da razmišljaju kako da na najbolji način prebrode vrućine, meštani Osečenice, sela udaljenog 18km od Valjeva, bore se sa strašnim nestašicama vode.
Novoj su se javiili uznemireni meštani koji navode da više od 10 godina imaju probleme sa vodom.
„U Osečenici preko 10 godina nemamo vodu i to ne samo preko leta već od proleća do zime“, rekli su meštani.
Dodaju i da je ovim problemom zahvaćeno više od 2.000 domaćinstava, a da je glavni problem to što se sva voda preusmerava u Mionicu za proizvodnju „Voda Vode“.
Kneževac presušio: Danima bez vode na +40, žedni i neistuširani
Kako nam stigne letnja sezona i visoke temperature, građani širom Srbije naprasno ostaju bez vode. Redakciji Nove javio se čitalac iz Knežavca koji se požalio da u ovom beogradskom naselju već treći dan nemaju vodu. Pukla je cev, pa umesto iz česme voda teče ulicama.
„U Ulici Prvoboraca pukla je cev i već treći dan voda plavi ulicu, a gotovo da je nema za upotrebu preko dana. Tek kasno u noć minimalni pritisak omogućava da se ljudi makar istuširaju“, kaže jedan od meštana.
Problem je nastao kada su pre nekoliko meseci počeli radovi na zameni cevi, čiji završetak kasni, s obzirom da je rok bio još krajem maja.
Za sve to vreme, ulica je raskopana, a opšti haos nastao je pucanjem cevi, a već treći dan voda juri niz ulicu.
Prema rečima očevidaca, izvođač radova se pojavio samo na kratko, nešto je pogledao, a potom otišao.
Vapaj meštana Sopota: „Možemo samo da se ošugamo, jer vode nemamo“
Meštani Sopota i ovog leta nemaju vode, to je u ovom mestu postala, takoreći tradicija, budući koliko taj problem dugo traje, a kako meštani kažu rešenje istog se ne nazire. Pre dve godine, blokirali su i put, tačnije najprometniju ulicu, nakon toga su im nadležni pustili vodu, ali se problem opet vratio.
Svetlo na kraju tunela, sopoćani godinama traže, kao i vodu svakog leta. Niti vode, niti svetla, samo tunel. Ogorčeni su, ljuti, besni, te su se zbog toga javili našoj redakciji.
Barajevo bez vode: Najavljeni Lucifer i nenajavljene restrikcije
Meštanin Barajeva, Igor Kuletin javio nam se, navodeći da usred toplotnog talasa, u ovom mestu dolazi do nenajvljenih restrikcija.
„Konkretno, naselje Guncati, Barajevo, svaki dan je posle podne i naveče potpuno bez vode, koja dođe nešto posle ponoći, a poslednja dva dana potpuno smo bez vode“, naveo je on.
Kada su meštani upitali vodovod zašto se to dešava, stigao je odgovor: Zbog prevelike potrošnje.
„Smatram da su nenajavljena isključenja neprihvatljiva, ako već postoji potreba za restrikcijama, iste treba da se objave i najave i isključenja da budu planska“, naveo je Kuletin.
Krčedin – protesti jer nemaju vodu u 21. veku
Meštani Krčedina svakog dana protestuju u periodu od 19h do 21h, zbog nestašica vode koje su ih snašle.
„Sećam se da je kad sam bila mala na centru bila pumpa i da smo svi tu punili kante od 20 litara vode za piće. Od kad ta pumpa ne radi, kupujemo balone vode u selu ili donosimo opet kante od kuće, jer ne možemo tehničkom vodom iz cisterne da kuvamo, peremo sudove ili ispiramo sudove. Moj suprug je izračunao da nas svaki dolazak košta minimum 800,00 dinara samo za vodu. U 21. veku“, navela je na fejsbuku jedna od meštanki.
Dodaje da je šokirana restrikcijom ovde u selu gde ljudi imaju životinje, gaje voće i povrće.
Kako smo ranije pisali, problema sa vodosnabdevanjem ima u beogradskim opštinama Sopot i Grocka (Vrčin), ali i u Sokobanji. Meštani Sokobanje već više muče muku sa vodosnabdevanjem, koji se svake godine ponavlja tokom leta.
„To ne traje samo pet dana, to se dešava svake godine. Ne samo u ovo vreme, nekad je to u junu, nekad u julu, a i avgustu. Leti je katastrofa“, ispričala je ranije žena koja živi i radi u Sokobanji i objasnila kako se snalaze u ovim uslovima:
„Ljudi idu do nekih cisterni tu po gradu, pa vuku vodu. Mučenici, babe i dede. To je strašno. Haos je, ljudi su nervozni, užas. I meštani i gosti. To se nigde ne spominje, nigde nije puštena vest o tome.“
Na pitanje da li su ikada čuli objašnjenje zašto svake godine dolazi do nestašica, meštani su naveli da im rukovodioci „prodaju priču“ o zamućenju vode.
„Oni nama govore kako je to zbog zamućenja vode i onda fabrika ne može da preradi tu zamućenu vodu. Prodaju nam neke fore… Centar, primera radi, ima vodu. Kako centar ima? Nikome ovde ništa nije jasno. Akva park uvek ima vodu, hotel ‘Sunce’ uvek ima vodu…“, ispričali su nezadovoljni građani.
Meštani beogradske opštine Sopot već nekoliko dana nemaju vodu u svojim domaćinstvima, a iz lokalnog komunalnog preduzeća „Sopot“ poručili su ranije da nemaju precizne informacije koliko je to građana bez vode.
U ovom preduzeću su objasnili da kote nemaju više vodu i da se to često dešava u ovo doba godine.
„Velike su vrućine, pa je porasla i potrošnja, pritom je bio i vikend kada su ljudi bili na svojim vikendicama. Samim tim, ljudi na višim kotama ostaju bez vode“, rekli su iz preduzeća ranije za naš portal.
Pravi izazov tokom leta imaju i meštani Vrčina koji već 12 dana nemaju vode. I njih ovaj problem, kao i stanovnike Sopota, muči već više godina. Ovog leta nemaju čak ni cisterne u centru koje ih snabdevaju pijaćom vodom, dok ih je do prošle godine bilo, pisao je ranije o tome portal Nova.rs.
Meštani su za Novu l rekli da im ovo „mučenje godinama“ iznova i iznova stvara život težim.
Inače, Vrčin je prošle godine imao velikih problema sa vodom, kao i Mladenovac. Građani Mladenovca prošle godine danima nisu imali vodu, pa su organizovali proteste i blokade.
Bivši zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je tada da će višedecenijski problem snabdevanja vodom biti rešen izgradnjom regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac, koji bi trebalo da bude gotov 2025. godine.
„Ovaj problem dešava se godinama, svako leto. Čim krenu malo veće temperature u ovom delu grada se isklučuje voda“, ispričala je lane za Nova.rs Ivana Petrović.
Istakla je da je tu uvek neko objašnjenje, da je presušio jedan od bazena, da su u pitanju kvarovi na elektromreži…
Kako su beogradski mediji pisali, prošle godine problema sa vodosnabdevanjem imali su i žitelji u naselju Pasi Poljana u Nišu, a i u drugim mestima u Srbij poput Trstenika, Čačka, Loznice, Zrenjanina i Gornjeg Milanovca…
„U pet opština i gradova koji su na toku reke Rzav žive u vanredna situacija zbog nepovoljnih hidroloških uslova, bez vode, naravno“, pisali su tada beogradski mediji.
CINS je ranije pisao da u Srbiji od 10 građana četiri ne piju potpuno higijenski ispravnu vodu, što je pogubno za zdravlje.
„U Vojvodini imamo 600.000 ljudi koji piju vodu sa arsenom. Sigurno znamo da taj arsen izaziva rak kože i nadbubrežne žlezde. Pij vodu i nikom ništa, nema zabrane“, upozorio je stručnjak za vode i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija.
Inače, ljudi u Srbiji najviše se oslanjaju skoro tri četvrtine na podzemne vode, a samo jedna četvrtina mora da koristi vodu iz akumulacija. O dragocenosti vode govori i podatak da cena imanja sa izvorima pijaće i geotermalne vode ide i do 5.000 evra po aru.
Podzemne vode u Srbiji najviše se eksploatišu u priobalju velikih reka, kao što su Sava, Dunav i Velika Morava, i rezerve tri do četiri puta veće od količine vode koju trošimo za piće i komunalne potrebe.
Tako priobalne podzemne vode Dunava koriste tri velika grada poput Pančeva, Apatina, Novog Sada, dok u području Save priobalne vode koriste Beograd i mnogi gradovi koji se nalaze uzvodno na tom prostoru, dok gradovi poput Jagodine, Paraćina i Ćuprije zavise od priobalnih voda Velike Morave.
BONUS VIDEO: Voda nosi automobile, a Šapić se svađa sa novinarima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare