42
Užareni beogradski asfalt usred toplotnog talasa postaje nepodnošljiv za svakodnevno funkcionisanje. To je posebno izraženo u užem centru Beograda i delu Novog Beograda koji predstavljaju vrhove toplotnog ostrva. Iako je zbog investitorskog urbanizma, zelenila u prestonici sve manje, i dalje postoje lokacije u gradu koje su svojvrsne oaze hlada i kao takve mogu poslužiti kao "prva pomoć" kada živa u termometru dostigne 40 stepeni.
Srbiju je zahvatio toplotni talas koji je podigao temperature u celoj zemlji, a prema trenutnim prognozama potrajaće bar do kraja ove nedelje.
Mapa užarenih delova prestonice već je napravljena, a poznato je da je to veći deo centra grada i delovi Novog Beograda. Zapravo je čitava prestonica jedno veliko toplotno ostrvo, a stepen vreline i broj tropskih noći varira od opštine do opštine.
Iako sve više ostajemo bez zelenila, u gradu još postoje lokacije koje su zelene oaze hlada.
Kako je pojasnio autor mape urbanih toplotnih ostrva u Beogradu Ivan Simić, oaze hlada se jasno izdvajaju na mapi tropskih noći kao zelenija i plavlja područja gde je temperatura u proseku niža i do 6 stepeni, odnosno broj tropskih noći je od 0 do 25. Inače, tropskim noćim smatramo one u kojima temperatura ne pada ispod 25 stepeni.
To su sve beogradske šume: Zvezdarska šuma, Miljakovačka, Banjička, potom Topčider i Košutnjak…
Temeperatura je nešto prijatnija i u parku Ušće, na Kalemegdanu i Adi Ciganliji.
Ovo je očekivano s obzirom na to da gusta vegetacija na nekoliko načina utiče na manje zagrevanje vazduha.
„Pre svega krošnje drveća čine jednu vrstu nadstešnice koja svojim hladom sprečava intenzivnije zagrevanje podloge. I sama podloga u parkovima i šumama je prirodna i porozna i većim delom je prekrivena gustom vegetacijom. Vegetacija dodatno rashlađuje vazduh procesom evapotranspiracije, odajući vodenu paru koja smanjuje toplotu vazduha“, kaže za Nova.rs Ivan Simić.
PROČITAJTE JOŠ
Dodao je da primetan veoma pozitivan efekat velikih ozelenjenih površina na smanjenje temperature vazduha u okolnoj urbanoj strukturi.
„Efekat hlađenja se može primetiti i nekoliko kilometara od šume ili parka, pa je tako uočljiv uticaj Košutnjaka na ‘hlađenje’ Banovog brda i drugih naselja u blizini, ili Zvezdarske šume na svoje urbano okruženje“, pojasnio je Simić.
Iako su mnogi pretpostavili da je efekat toplotnog ostrva najizraženiji u samom centru grada, on je generalno za nijansu blaži od očekivanog.
Razlog tome je, kako pojašnjavaju stručnjaci, morfologija terena odnosno reljef Beograda.
Brdoviti šumadijski predeo se završava i dodiruje panonsku ravnicu upravo u Beogradu, tačnije terazijskim grebenom i Kalemegdanom.
„Nagnuti teren i pravac vetra koji je dominantan u pravcu pružanja grebena su faktori koji makar za 10 umanjuju ukupan broj tropskih noći. Ipak to nisu dovoljno jaki faktori da bi značajnije neutralisali veliku toplotu koju akumuliraju beton i asfalt koji dominiraju na Terazijskom grebenu“, naveo je Ivan Simić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
