2
Analiza Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazala je da je u 2020. godini manje od trećine Vojvođana imalo ispravnu vodu za piće. Ovi podaci, iako alarmantni, nisu iznenađujući, jer su već godinama slični - iako se broj nesipravnih vodovoda u odnosu na prethodnu godinu smanjio za dva, ubedljivo najlošiju vodu u zemlji i dalje imaju građani severne pokrajine.
Titel, Temerin, i naravno Zrenjanin, samo su neke od vojvođanskih opština iz čijih česama već godinama teče voda opasna po zdravlje.
Osim najpoznatijeg slučaja Zrenjanina gde pijaće vode nema već 17 godina, zvanična zabrana je na snazi i u Temerinu, Adi i Molu i još nekoliko vojvođanskih opština.
Izveštaj Instituta Batut o kvalitetu vode za 2020. pokazao je ono što se zna već godinama – najgoru vodu za piće imaju Vojvođani, pa i u onim mestima gde nije zvanično zabranjena za piće.
U manje od trećine, preciznije u svega 12 od 43 kontrolisanih javnih vodovoda voda je ispravna za piće. To znači da meštani čak 30 opština severne pokrajine, njih skoro milion i 300.000 ima neispravnu vodu.
Kvalitet u svakom slučaju loše vode razlikuje se od mesta do mesta, za razliku između mikrobiološke i hemijske neispravnosti, za N1 objašnjava profesor dr Srđan Rončević sa novosadskog PMF-a.
„Mirkobiološka ispravnost ima neki prioritet u odnosu na hemijsku neispravnost zato što se efekti mikrobiološki neispravne vode odmah primete, isti dan ili sutradan ljudi dobiju stomačne probleme ukoliko su uneli neku bakteriju ili virus u organizam i zbog toga je to prioritet i zbog toga se voda mora dezinfikovati“, ističe on.
Podmuklija od mikrobiološke je hemijska neispravnost, čiji efekti mogu da budu dugoročni.
„Hemijska neispravnost nije iste vrste. Ako je u vodi prisutan arsen, koji je vrlo kancerogen, onda takve vode dobijaju prioritet da one moraju da se rešavaju prve i ljudi ne smeju da unose takvu vodu“, upozorava Rončević.
A upravo takva voda teče iz česama većine Banaćana – i ne samo njih. Sanacija problema arsena, bila je jedan od prioriteta Strategije o vodosnabdevanju koju je pokrajina donela još 2010. godine, a koja je, kažu stručnjaci, ostala mrtvo slovo na papiru.
Jedanaest godina kasnije potrebni su, osim nove strategije, i politička volja i novac. Do tada, građanima preostaje da sami prate podatke o ispravnosti vode, jer zvaničnih informacija često nema dovoljno.
BONUS VIDEO: Reportaža – nema vode u Zrenjaninu