0
Vakcina protiv velikih boginja, koju je u nekadašnjoj Jugoslaviji 1972. primilo 18 miliona ljudi, štiti 85 odsto i od virusa majmunskih boginja. Međutim, zaštita od ove vakcine traje zvanično tri, a nezvanično pet godina, tako da oni koji su je nekada dobili, sada bi imali samo blaže simptome, ali bi mogli biti pozitivni na virus. Ova vakcina u Srbiji ne postoji jer za njom gotovo pola veka nije bilo nikakve potrebe.
Virus majmunskih boginja neočekivano brzo se širi, smatraju epidemiolozi, koji navode, da ova bolest inače ne bi trebalo da bude lako prenosiva.
Pročitajte još:
“U pitanju je virus koji je jako sličan velikim boginjama. Vakcina protiv velikih boginja štiti 85 odsto. Kod nas ove vakcine nema, nije bilo potrebe da je nabavljamo, jer se bolest smatra iskorenjenom, a vakcinacija je prestala pre gotovo pola veka” kaže za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Ovaj virus prijavljen je u većini evropskih dražava, a pitanje je dana, smatraju stručnjaci, kada će stići i u Srbiju.
„Nikad se do sada nije desilo da se majmunske boginje tako brzo raseju van svog prirodnog habitata. Ovo je iznenađenje, jer se očekivalo da virus ostane u Britaniji, pa neće biti čudno ako uskoro prvi slučaj bude prijavljen i u Srbiji. Na to uvek moramo biti spremni. U vreme epidemije velikih boginja plašili smo se da kada je bilo u toku iskorenjivanje, da se ne pojave majmunske boginje i zauzmu njihovo mesto. Ovaj virus se javlja u Srednjoj i Zapadnoj tropskoj Africi, a čovek se zarazi ako jede meso obolele životinje ili ako je u kontaktu sa tečnostima, krvlju, limfom inficiranog. Svetska zdravstvena organizacija nije još dala podatke o eventualnoj povezanosti svih zaraženih ljudi u Evropi. Može da se desi i da je virus konačno mutirao i stekao sposobnost lakšeg prenosa, ali to je samo pretpostavka“ objašnjava dr Radovanović.
On ističe da virus majmunskih boginja klinički najviše liči na velike boginje, ali smrtnost je manja.
„Kod velikih je išla od 20 do 50 odsto, a ovde je između tri i šest odsto. Kod velikih i majmunskih boginja prvo se javlja crvenilo, pa bubuljica, onda plik, pa gnojnica i tek na kraju krasta. Vakcinu protiv velikih boginja imaju Amerikanci, ali je daju samo svojim specijalnim jedinicama. Ovde nema specifičnog leka, bolest mora da se odleži, ima određenih antivirusnih lekova, koji nisu najefikasniji. Koristi se simptomatska terapija za temperaturu i za promene na koži da se ne bi dodatno inficirale“ objašnjava dr Radovanović.
On naglašava da je sada najvažnije da na ulazu u Srbiju budu kontrolisani putnici iz zemalja u kojima se pojavi više slučajeva.
„Stjuardese u avionima bi trebalo da budu obučene da prepoznaju putnika koji je bolestan i da obaveste pograničnog sanitarnog inspektora. Ovo je prevashodno respiratorna infekcija, ali se prenosi i sa životinja na ljude i sa čoveka na čoveka kapljicama i telesnim tečnostima. Ne čudi da bi virus mogao da se prenosi i seksualnim putem“ kaže naš sagovornik.
Podsetimo, epidemija velikih boginja u Jugoslaviji izbila je 1972. godine, na području Kosova i Beograda. Bila je to poslednja epidemija velikih boginja u Evropi. Tokom nekoliko sedmica, celokupna populacija je vakcinisana, a do sredine maja zaraza je zaustavljena i stanje u zemlji se normalizovalo.
Groznica i kvrgav osip
Majmunske boginje pripadaju porodici virusa u kojoj su i velike boginje. U pitanju je virus koji izaziva simptome groznice, kao i karakterističan kvrgav osip na koži koji počinje na licu i širi se na ostatak tela. Obično je blag, iako postoje dva glavna soja: Kongo, čija je smrtnost do 10 odsto i zapadnoafrički soj, koji ima stopu smrtnosti u oko jedan odsto slučajeva. Virus je prvi put pronađen kod majmuna 1958. godine, tako je nastao naziv „majmunske boginje“, iako se glodari sada smatraju glavnim prenosiocima. Prvi put je virus zabeležen kod čoveka u Demokratskoj Republici Kongo sedamdesetih godina prošlog veka. Većina zaraženih se oporavlja u roku od nekoliko nedelja.
