4
Prema važećim zakonima, za ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” niko nije kriv, a osim toga što nema pravde za stradale, sadašnji krivični zakoni daje prostor širenju nasilja, izjvila je danas Suzana Stanković Čikić, majka Andrije, dečaka koji je ubijen zajedno sa još osam drugova i radnikom obezbeđenja ubijen u svojoj školi.
„Da budem preciznija, nasilnike odrđenog uzrasta sadašnji zakoni ne sankcionišu. Imamo zakone koji su doneseni šezdesetih godina i koji su, verujem, bili adekvatni za to doba, vrednosti i kulturu tog vremena. Međutim, oni nisu adekvatni za vreme u kojem živimo“, rekla je Stanković Čikić za FoNet povodom odluke Vlade Srbije da se 3. i 4. maj proglase za Dane sećanja na žrtve masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Malo Orašje u Dubona.
Ona ističe da je to „veoma važna odluka“.
Stanković Čikić očekuje da bi ta odluka „trebalo da utiče na promene koje su neophodne društvu“ – i na izgradnju kulture sećanja na žrtve masovnih ubistava, ali i „na podizanje svesti o tome da moramo preduzeti sve da se ovakvi događaji nikada ne ponove“.
Dani sećanja na žrtve masovnih ubistava, uverena je ona, biće „opomena i stalni podsetnik na to što se dogodilo 3. I 4. maja“ i na taj način „motivisati da menjamo naše društvo na bolje“.
„Treba da negujemo neke druge vrednosti kao što su značaj obrazovanja, empatija, podrška, zajedništvo i tako sačuvamo sopstvenu decu. Osim toga, održavaće nam budnost kako bismo bili pažljiviji i osetljiviji na razne promene koje nose buduća vremena“, navela je Stanković Čikić.
Majka ubijenog dečaka poručila je da je važno prihvatiti činjenicu da su se masovna ubistva dogodila i da su ona „posledica nekih grešaka ovog društva i sistema u celini“.
„Proteklih godinu dana, od raznih ljudi iz javnog života čujem reči ‘ne smemo dozvoliti da se majske tragedije ponove’. Ali šta smo tačno preduzeli, uradili da se tragedije ne ponove? Mi smo svedoci naglog širenja nasilja nakon 3. i 4. maja, a neka istraživanja ukazuju i na ubistva među mladima i pre majskih tragedija“, konstatovala je Stanković Čikić.
Ona je ocenila da, očigledno, kao „društvo i institucije ove države nešto nismo radili kako treba“.
„Deca su nam nastradala u školi gde smo verovali da su, pored svog doma, najbezbednija. Ovim ponajmanje želim da sejem neku gorčinu, jer mislim da nam je i gorčine previše, kao ni da pozivam na traženje krivaca i bilo kakvu odmazdu“, navela je Stanković-Čikić.
Ona je ocenila i da „ako čovek želi da reši neki svoj problem koji mu remeti svakodnevno funkcionisanje on najpre mora sebi da prizna da problem postoji i isti jasno locira i definiše kako bi mogao da nađe rešenje koje će dati dobre rezultate“.
Stanković-Čikić je primetila i da se „urušio se sistem vrednosti, nasilje je prisutno na svakom koraku u svim oblicima“, a urušena je i „porodica kao institucija“.
„Obrazovno-vaspitni sistem, ovakav kakav je, nije u stanju da prati i izbori se sa novonastalom pogubnom situacijom. Imamo problema na planu bezbednosti kao i na još nekim planovima poput sistema socijalne zaštite. Ako zaista želimo da se majske tragedije ne ponove moramo se potruditi da nedostatke društva i sistema prevaziđemo“, rekla je Stanković Čikić, inače psiholog po struci.
Ona je poručila i da „nije baš sve u sistemu, ponešto je i u nama samima“.
„Koje ćemo vrednosti negovati, kako decu vaspitavati, koje im primere davati . zavisi samo od od nas“, zaključila je Stanković Čikić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
