1
Izjaviti da je „nova normalnost - vakcinacija na svakih šest meseci“, je neozbiljno, preuranjeno i pesimistično, tvrde sagovornici Nova.rs, koji su komentarisali nedavnu izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara, da ćemo se protiv koronavirusa vakcinisati svakih pola godine.
Naime, ministar Lončar je nedavno u Nišu izjavio da će, kako sada stvari stoje, naša nova normalnost biti takva da ćemo morati da se vakcinišemo na svakih pet, šest meseci, u zavisnosti od vrste vakcine.
„To je jedan od uslova ako želimo da držimo situaciju pod kontrolom. Drugačije nećemo moći“, rekao je Lončar, prilikom posete Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu.
Međutim, struka se sa njim ne bi u potpunosti složila.
“Niko ozbiljan ne može da kaže koliko će trajati zaštita posle treće doze, jer to može biti znatno duže od pola godine i zato ne treba juriti sa zaključcima, posebno ako ne bude novih mutanata virusa. Ako ostane na ovom Delta soju, ta buster četvrta doza bi mogla da usledi tek za godinu dana, znači krajem 2022. Četvrta doza će u sebi sadržati Delta soj, pa će biti prilagođenija da prevenira zarazu. Izjava ministra je preuranjena i pesimistična. On često daje i neosnovano optimistične izjave, kao kada je najavio da ćemo praviti vakcinu protiv korone, a mi ne možemo da napravimo ni vakcinu protiv gripa svih ovih godina. Suština je da se ne zna i jedini razuman pristup je da se prati, a ko god izađe sa ovakvim tvrdnjama znači da nagađa“ kaže prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Koronavirus (Kovid19) je za nas nova bolest za koju imamo i nove vakcine, tako da još sve ispitujemo i proučavamo, naglašava epidemiolog.
„Pojedini švedski stručnjaci smatraju da takozvana primovakcinacija treba uvek da se daje u tri doze, a onda idu buster ili rapel doze. Kod korone je vremenom došlo do promene u strukturi samog virusa, a da se to nije desilo, zaštita bi posle druge doze trajala duže. Niko sad ne može da zna koliko će nas dugo štititi treća doza. Prva iskustva sa trećom dozom imaćemo u decembru iz nekoliko zemalja, u kojima su građani još letos počeli da primaju buster“ objašnjava dr Radovanović.
Postoji šansa da zaštita posle treće doze traje duže od šest meseci, ali to niko sada ne može da zna.
„Ukoliko nivo antitela bude visok kod ljudi koji su primili treću dozu tokom leta, i ako se ne budu razboljevali u zimskim mesecima, značiće da su duže zaštićeni. Ne postoji čovek na planeti koji je dobio treću dozu pre godinu dana, i zato sad ne znamo koliko će trajati zaštita. To možemo utvrditi samo praćenjem, a iskustvo kaže da treba čekati i biti oprezan, jer ta treća doza neće štititi kraće od druge, može samo znatno duže. Vakcinacija je svakako do sada pokazala svoju opravdanost i mnogo je bolja od očekivanja“, kaže naš sagovornik.
Sa njim se slaže i klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović, koji smatra da se u ovom trenutku teško može predvideti koliko često ćemo se vakcinisati.
„Teško da iko može da predvidi koliko često ćemo primati nove doze vakcine. Ovaj virus još ne poznajemo dovoljno dobro, ali nadam se da ćemo ga uskoro svesti na nivo gripa i da će biti dovoljno da se sezonski vakcinišemo, a to znači jednom godišnje. Epidemiološke mere, vakcine, novi lekovi, sve to će nas dovesti do svetla na kraju tunela, ako budemo strpljivi. Nadam se da ćemo vremenom doći do toga da jednom godišnje primamo vakcinu, jer virus neće nestati. Svaka druga izjava može sada kod ljudi da izazove razočarenje, a svima je potrebno malo optimizma jer se dugo borimo i mnogi su psihički pali“ kaže prof. dr Stojanović.
Za pojedine ipak, izjava ministra nije iznenađenje.
„To nije iznenađenje za mene i za struku – možda jeste za javnost, za nas nije. Vakcine koje traju ceo život su žive vakcine. One koje nisu žive, a nijedna od ovih nije, ne daju dugovečni imunitet, procene su bile, ako se sprovede masovna imunizacija – neće nam trebati ni treća doza. Ali to – masovna imunizacija – se nije desilo. I zato sada imamo potrebu za trećom dozom“, kaže dr Emina Milošević, imunolog i docentkinja na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Davati vakcine za određene vrste bolesti više puta, nije neuobičajena šema.
„To je vrlo uobičajeno u vakcinologiji. Na primer, protiv hepatitisa, rok je šest meseci. Za neke druge vakcine – rok je 12 meseci. Za neke – poput antitetanus zaštite – je granica pet godina“, objašnjava dr Milošević.
Važno je napomenuti da je u Srbiji trenutno u toku davanje treće, buster doze, a prema preporuci RFZO treća, buster doza vakcine, treba da bude od istog proizvođača, kao i prve dve koje ste primili.
Bonus video: Lončar antivakserima – Dođite ispred mog stana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
