Aktivistkinja za ženska prva iz Leskovca Ljiljana Nešić, suočava se poslednjih dana sa pretnjama i uvredama, ali i sajber nasiljem. Sve to, ova žena proživljava jer se saznalo da je leskovačka vlast dodelila novac za njihovu kancelariju, čoveku koji je dva puta osuđivan za nasilje u porodici.
Ljiljana Nešić iz organizacije Žene za mir bila je gošća televizije Nova S.
„Pretnje su krenule našeg otvorenog pisma direktoru Stankoviću, on je nas nazvao diskriminatorskom organizacijom, jer želimo ženema da pružimo specijalizovanu usliugu. Dok smo se vraćali sa posla, prišao nam je mladić i nazvao nas kurvama, to je sve pratilo i svaku narednu objavu novinara koji su otkrivali ko je taj ćčovek. On je učestvovao i u strategiji za sprečavanje nasilja u porodici. On je meni pretio, rekao mi je kako imam ćerku i pretili su mi sa mojim unučićima, a koleginici je rekao da zna šta vozi i da sama živi. Mi smo odlučili da prijavimo ovo policiji, prete mojim unučićima, i shvatili smo da nikada ništa nećemo dobiti a moramo da se zaštitimo. Mi smo bile fizički napadnute od grupe od desetak ljudi, i to dok nas je obezbeđivala policija koja je sve samo geldala. Sudskog razrešenja nema, a policija nam je svedok. Nemamo više ni je ni žene, poverenje u instituciju.“, priča Ljiljana.
Ko bi mogao da stoji iza takvih reči?
„Ja ne mogu da kažem bilo koje ime, ne mogu nikoga da prozovem, mi odgovorno radimo svoj posao, mi pružamo žrtvama nasilja podršku, i ja ne znam zašto bi neko imao bilo šta protiv nas i takvo ponašanje. Rekli su nam da nema elemenata za prijavu. Uvek su bili obučeni onako normalno, i prilazili su nam sa leđa, obrate nam se u prolazi i tako. Dogovor je sa policijom ako se opet desi nešto da prijavimo“.
Ko je čovek koji je dobio novac, a optužen je dva puta za nasilje u porodici?
„O njemu znam da je registrovan u APR-u, kao udriženje dece, tete i mame, na čelu stoji Miodrag stanković koji je 2016. osuđen dva puta za nasilje u porodici. Njegov sin, Aleksandar Stanković je jedan od njih. Organizacija njegova postoji od 2019. saznali smo da imaju još jedno udruženje, sindikat penzionera i on presedava i tamo, a donirano mu je iz gradskog budžeta 900.000 dinara iz gradskog budžeta, ja ne znam koje oni usluge mogu da pružaju i ako se bave socijalnom zaštitom moraju imati obuku i akreditaciju za rad sa žrtvama nasilje. Mi postojimo od 1994. godine, i moguće da smo konkurncija, ali oni nama nisu i mi imamo sve za pomoć i podršku ženama žrtvama nasilja. Država nam je uzela SOS telefon, i akreditacije i dala Zvečanskoj u Beogradu, i uzeli su naziv projekta koje smo mi imali prošple godine, a to nije u redu ni legitimno“, priča Nešić.
Zabrinjavajuća statistika
„Nama su se od početka godine javile 123 žene, alarmantno je. Za nedelju dana nam se javilo 13 žena. Kontaktirale smo i centar za sovoijalni rad i sigurnu kuću, dobili smo i besplatnu pravnu pomoć i sve koristimo da im pomognemo. Nasilje je u porastu, nije lako okrenuti telefon i reći da ste žrtva nasilja i pozivam ih sve da se ne boje. Samo institucije trebaju ozbiljnije da pristupe žrtvi nasilje“, objašnjava Ljiljana.
Bonus video: Vedrana Lacmanovic i Biljana Slavković: Nasilje nad ženama – gde greše institucije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare