80
Više od mesec dana građani Srbije nalaze se u vanrednom stanju zbog širenja epidemije koronavirusa, usled kojeg najveći deo vremena provode u svojim domovima. Dobro poznati apel "ostani kod kuće" već danima se kao mantra ponavlja, tako da ne postoji čovek koji ga nije čuo, a većina ga je i poslušala. Od ovog apela nisu izuzeti ni crkveni velikodostojnici, ali se čini da su neki od njih ostali nemi na njega, zbog čega je pojedinima ugroženo i zdravlje.
Vest da se koronavirusom zarazio episkop kruševački David Perović, koji je ranije pozivao vernike da masovno dolaze na bogosluženja, time se oglušavajući na uredbe države i savete stručnjaka za držanje socijalne distance, samo je jedan u nizu slučajeva koji je potresao Srpsku pravoslavnu crkvu.
On se od juče nalazi na lečenju u Zemunskoj bolnici, gde je upućen, kako saznajemo, pošto je sam zahtevao da bude tesitran na Covid-19. Razlog za brigu je i to što je prethodne nedelje vladika David služio vaskršnju liturgiju i pričešćivao vernike.
Pojedini velikodostojnici SPC insistirali su na pozivima da vernici dolaze na liturgije i pre nego što je epidemija uzela maha i počela da se širi. Sredinom marta, episkop zvorničko – tuzlanski Fotije, poručivao je vernicima da je Bog jači od bolesti i da „kad dođe neko zlo ili epidemija, treba svi da kažemo da je Bog naš moćniji od svakog zla i epidemije i idemo u crkvu da se molimo i pričestimo“.
Kasnije je u svom vaskršnjem intervjuu izjavio: “Mogu reći svoje skromno iskustvo iz naše Eparhije zvorničko-tuzlanske. Ovde narod, hvala Bogu, u ovom velikoposnom periodu, dolazi u crkvu na sve velike praznike koji nas privode Vaskrsenju Hristovom”.
Desatak dana nakon poziva vladike Fotija, iz Valjeva, jednog od najvećih žarišta koronavirusa, stigla je vest da je usled zaraze preminuo vladika Milutin. Međutim, ni ovaj nesrećni ishod nije uticao na to da deo SPC promeni stav o epidemiji.
Već početkom aprila, vernicima se obratio episkop banatski Nikanor. On ih je savetovao da prekrše mere Vlade Srbije, navodeći da je „sveta pričest najbolji lek“, a „crkva najbolja bolnica“.
U pomenutom periodu u crkvama širom zemlje služene su liturgije gde se moglo videti da vernici ne drže obavezno propisanu distanicu, dok je pričešće obavljeno uz korišćenje jedne kaščice.
Tvrd stav SPC uopšte se nije menjao, a pojedinci unutar nje, uprkos sve većem broju preminulih i zaraženih od koronavirusa, i dalje su istrajavali u tome da vernici moraju po svaku cenu da se okupljaju u hramovima.
Vrhunac pandemije poklopio se sa proslavom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, a tada su iz SPC dolazile oprečne poruke o tome kako bi trebalo organizovati vaskršnje bogosluženje.
Prvo je episkop bački Irinej pozvao nadležne da vernicima omoguće „direktan“ način prisustva liturgiji, a ne samo putem televizijskih i radio prenosa, pa makar, kako je naveo, za prvi dan Vaskrsa.
„Apelujem na sve nadležne da, makar za Vaskrs, možemo direktno, a ne samo preko malih ekrana ili radio-talasa, da pratimo svetu liturgiju”, rekao je on.
Zatim je, suprotno stavu koji je javno izneo patrijarh Irinej, usledio i poziv Sinoda Srpske pravoslavne crkve u kome su praktično ponovljene reči episkopa Irineja: zatraženo je od državnog vrha da odobri privremeni prekid zabrane kretanja na Uskrs, kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u samoizolaciji mogli da prisustvuju liturgiji.
Diskusije povodom ovog apela završene su tako što je državni vrh na kraju odlučio da, makar zvanično, ne izađe u susret Srpskoj pravoslavnoj crkvi, već da zabrani sva okupljanja, uključujući i ona u hramovima.
„Lepo je doći na praznik u crkvu, ali možemo se Bogu moliti i u svom domu“, izjavio je patrijarh SPC Irinej, poručivši vernicima da prihvate ono što kažu ljudi od struke i da se tih uputstava pridržavaju.
Ipak, patrijarhov apel nisu poslušali svi vernici, a ni pojedine vladike. Tako su se na dan najvećeg hrišćanoskog praznika, u direktnom prenosu na Radio televiziji Srbije moglo videti nekoliko desetina vernika koji su pričešćivani kao da nije u toku vrhunac epidemije. Novinari portala Nova.rs našli su se tada na licu mesta i zabeležili da na pomenutuj liturgiji vernici nisu sledili mere u borbi protiv epidemije i da su u većem broju ulazili u crkvu.
Samo dva dana nakon pomenute liturgije saznali smo da su tri osobe koje su služile vaskršnju liturgiju zaraženi koronavirusom, a da je dvadeset njih testirano. Među njima su patrijarhov vikar episkop Stefan, koji se nalazi na lečenju u Zemunskoj bolnici, jedan sveštenik i čtec (pomoćnik) episkopa Stefana.
Na dobronamerne reči kritike koje su, između ostalog, upućivane i sa našeg portala, od pojedinih aktera iz SPC čuli smo salvu uvreda: episkop bački Irinej optužio nas je da smo strani plaćenici, a iz Eparhije bačke stiglo je poređenje Nova.rs sa NDH (Nezavisna država Hrvatska). Postavlja se pitanje, šta je efekat ovog inkvizitorskog gonjenja koje su poslednjih meseci sprovodili u javnom prostoru ljudi na odgovornim pozicijama u Crkvi? Umesto da se afirmišu autentične hrišćanske vrednosti solidarnosti i požrtvovanja, videli smo insistiranje na formama, koje je dovelo do toga da se u javnosti kompromituje ono što se predstavlja kao glavni momenat hrišćanskog iskustva, a to su liturgija i pričešće. Takođe, videli smo vladike koji su se zarazili i vernike koji su izloženi opasnosti od zaraze.
U srpskoj javnosti je tako, umesto svete tajne, prva asocijacija na pričešće postalo „lizanje iste kašike“. Da li je to baš tako moralo da bude, pogotovo ako uzmemo u obzir da u ovom pogledu SPC predstavlja gotovo jedini izuzetak među pravoslavnim crkvama koje su, s obzirom na akutelnu krizu, postupile drugačije, odlučivši se da suspenduju bogosluženja usled opasnosti od epidemije. Pitanje je koje će dugo ostati otvoreno.
