0
Beograđanka Sonja Milosavljević (34) je sinonim za hrabrost i ženstvenost. Da, tako bi se moglo reći. Ona se odmalena bori protiv ćelavosti, medicinski rečeno alopecije, a kada je skroz ostala bez kose, stavila je periku misleći da će tako nastaviti da živi. Ipak, taj "teret" na glavi nije mogla dugo da nosi. Zauvek je skinula periku i od tada njen život se potpuno promenio, ali na bolje. Njenu priču treba da čuju svi, a posebno oni koji se, na neki način, kriju.
Još u osnovnoj školi, lepa Sonja je primetila da joj na jednom mestu na glavi fali kosa. To je bilo toliko malo, skoro pa nevidljivo, ali njeni roditelji nisu mogli da budu mirni, pa su je odveli lekaru.
Nakon brojnih analiza i pregleda, stigla je dijagnoza – alopecija. A uzrok oboljenja je, kaže Sonja, stres.
Još uvek ne može da veruje koliko alopecija može daleko da ide, ali ni da će se njome „baviti“ čitavog života. Ipak, izabrala je da živi sa njom i to joj je najbolja odluka ikada.
„Trudila sam se da sakrijem taj pečat, koliko god je to bilo moguće. Međutim, kako sam odrastala i sazrevala, kosa je sve više i više opadala, ali je i iznova rasla, tako da, zvuči čudno, ali postajala sam sve opuštenija, misleći, nestane, pa dođe. Jednostavno, naučila sam da živim sa tim. A onda mi je opala sva kosa. Tada nisam bila dobro“, priča hrabra Sonja.
Bilo je, priseća se Sonja, tokom njenog odrastanja i borbe sa alopecijom, različitih trenutaka.
Čak joj se dešavalo da joj kosa opadne i da to primeti tek kada počne da raste.
„To mi je govorilo da sam uspevala da se oporavim bez primene bilo kakvog leka. Zapravo, leka ni nema jer konačan leka koji bi odneo bolest – nema, ali terapija postoji. Ona dosta zavisi od veličine površine koju je zahvatila alopecija. Ako je reč o pečatu, najčešće se koriste kreme i sprejevi koji se primenjuju lokalno, dok u slučaju totalnog gubitka, ne samo kose, već i ostalih dlaka na telu, terapija mora biti dosta invazivnija“.
Probala je sve. Pre nekoliko godina okrenula se homeopatiji i zahvaljujući njoj, ponovo je imala kosu.
„Ovoga puta ništa nije moglo da zaustavi proces opadanja, jednostavno je tako. Kada mi je kosa skroz opala, sačuvala sam tri pramena. Sada mi je smešno, ali u tim trenucima mi je bilo neprihvatljivo da sam potpuno ćelava. U tim trenucima od izuzetne važnosti je da ostanete pribirani, pozitivni, optimistični, što je zaista teško. Sve dok je bilo moguće, koristila sam pomagala kako bih prikrila mesta na kojima nemam kosu. Kada to više nije bilo izvodljivo, perika je bila jedino rešenje“, priznaje ona.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
4
Kada je prvi put stavila periku na glavu, Sonja je bila oduševljena. Dobila je frizuru o kojoj je ceo život maštala.
„Kako okolina nije znala za moj problem, birala sam onu koja najviše liči na moju dotadašnju frizuru i naišla na odlične reakcije. Ipak, to je povlačilo činjenicu da više nigde ne mogu da se pojavim bez perike, te da mi dan započinje stavljajući je kao kapu koju nosim čitavog dana. Ali, šta raditi kada krene leto, pa kupanje u moru, vrućine? Znala sam da neću moći da podnese taj teret na glavi“.
Nošenje perike je za Sonju značilo da će morati da je nosi zauvek. A to je bilo teško prihvatiti.
„Sa jedne strane rešila sam svoj problem u danu, dok sam sa druge sebi nametnula masku iza koje sam morala svakodnevno da se krijem, što je vrlo brzo počelo da me frustrira. Perika koju stavljate kao kapu na glavu svako jutro, postaje vaš najveći teret. I onda, kada mislite da ne može biti gore, ostajete i bez obrva. Za mene je to bila kap koja je prelila čašu“.
Dosta je istraživala o alopeciji i zaključila je da se ovde zapravo jako malo zna o tome.
„Ono što sam saznala od drugih ljudi, to su uglavnom bila iskustva iz inostranstva. Pomislila sam samo koliko kod nas ima devojaka koje prolaze kroz isto kao i ja, a ćute. Želela sam da im budem makar u maloj meri oslonac. Sve to je kulminiralo u meni i nateralo me da jednog popodneva napravim gologlave fotografije i okačim ih na društvene mreže. Ispostavilo se da je to najbolja odluka koju sam donela za sebe, te da je lično oslobađanje postalo podstrek drugima koji biju slične bitke. Pretvorila sam svoju slabost u snagu, i dala alopeciji jedan potpuno novi smisao“, kaže ona.
Kada je objavila svoju prvu gologlavu fotografiju na društvenim mrežama, nije mogla ni da zamisli kakve će reakcije izazvati.
Šokirao ju je broj poruka u kojima joj, kako žene, tako i muškarci, saopštavaju da se bore sa istim problemom, imajući potrebu da se otvore, zatraže savet, iz duše ili je samo pohvale za hrabrost, time otkrivajući koliko im je to isto potrebno.
„Kada mi je jedan dečko rekao da ga je upravo moja priča ohrabrila da konačno izađe iz kuće ne koristeći nikakva pomagala, shvatila sam da sve ovo ima jedan viši smisao. Pomisao da nekome mogu biti oslonac ili podstrek da se lakše izbori sa problemom je za mene najveći blagoslov, i ako je cena toga da mi kosa više nikada ne poraste, apsolutno pristajem na nju. Ja nikada nisam bila sigurnija u sebe i ta energija se primećuje. Šta više, obožavam da se šalim na svoj račun, čime otvaram mogućnost drugima da rade isto“, kaže ponosno ona.
Za kraj razgovor poručuje da lepota zaista dolazi iznutra i da sve proizilazi iz naše lične percepcije.
„Drugi nas vide samo onako kako mi sami sebe vidimo. Fizički izgled je samo nakit za našu ličnost, i zato je jako bitno da gradimo samopouzdanje iz korena. Sve što nam je u životu dato, dato je sa nekim razlogom i, ma koliko nekad bilo teško, treba da prihvatimo oberučke svaki izazov, jer će nas nečemu naučiti. Da nisam ostala ćelava, možda nikada ne bih spoznala koliko mogu biti hrabra, jaka i ponosita. Onog trenutka kada prihvatite sve u vezi sebe, baš takvo, kakvo je, otvorili ste sebi vrata jednog potpuno novog sveta“, ističe ona.
BONUS VIDEO: Novi trend: Vazduh iz košnice – terapija budućnosti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare