Nada Maksimović, nezaposleni specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, tvrdi da je nizom zakulisnih radnji na Vojnomedicinskoj akademiji ostala bez posla gde je bila na specijalizaciji iako je, kako tvrdi, ostvarila bolje rezultate od onih koji su primljeni. Tvrdi da se zbog svega žalila i Ministarstvu odbrane, ali da je ministar Vulin odbio sve njene žalbe iako je, kako navodi, znao da ona ima mnogo bolje rezultate od osobe koja je primljena.
Objašnjava da se u Vojsci Srbije zaposlila u novembru 2014. na određeno, kao vojni stipendista do kraja specijalizacije.
To se u vojsci, kako navodi, zove ugovor o školovanju, jer se „lekaru tada iz državnog budžeta plaćaju specijalizacija, dežurstva, prevoz i redovna plata, tokom trajanja cele specijalizacije”.
U njenom slučaju je to bilo pet godina koje je provela na Klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA.
„Ugovor koji sam potpisala sa vojskom navodi da sam u obavezi da ostanem duplo od godina školovanja u slučaju da na klinici postoje upražnjena mesta, u suprotnom moram da vratim sav uloženi novac Republike Srbije za tih pet godina školovanja“, priča Nada.
Specijalistički ispit je položila sa maksimalnom ocenom u novembru 2019. godine, a do tada je sem na matičnoj Klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA, dobrovoljno radila kao ispomoć i u Klinici za opštu hirurgiju VMA.
Ministarstvo odbrane i VMA bez odgovora
Ni Ministarstvo odbrane ni Vojnomedicinska akademija nisu odgovorili na pitanja Nova.rs u vezi sa optužbama koje je na njihov račun iznela specijalistkinja Nada Maksimović.
Posle položene specijalizacije više puta je načelniku klinike, kao i referentu za plastičnu hirurgiju rekla da bi volela da ostane da radi na Vojnomedicinskoj akademiji, jer je zanima „lečenje traume šake, opekotina i mikrohirurgija“.
Rečeno joj je da proceduri o njenom ostanku može da pokrene načelnik klinike ukoliko napiše molbu Ministarstvu odbrane u kojoj će navesti da je neophodno da ostane da radi u Klinici.
Načelnik je, kako tvrdi naša sagovornica, to odbio uz opravdanje da je za takvu proceduru potrebno da ga kontaktira neko iz ministarstva odbrane.
Nekoliko dana kasnije, prema njenim rečima, načelnik piše potrebu za ostankom drugog kandidata koji je specijalizaciju završio posle naše sagovornice i sa lošijim rezultatima.
Nadi Maksimović je radni odnos na VMA prestao pošto je završila specijalizaciju krajem prošle godine, ali ona je nastavila da se raspituje o uslovima konkursa za prijem u tu medicinsku ustanovu obilazeći upravu i kadrovsko.
„Nailazila sam samo na odmahivanje glavom, kao da su svi u nekoj sprezi i u dogovoru o prikrivanju informacija. Nažalost, sve veći broj ljudi mi je skretao pažnju da treba da budem još upornija jer se radi o prijemima zatvorenog tipa i to je jedan način da ljudi iz kuće zaposle svoje veze (kućne prijatelje, rođake, ljude dobrog materijalnog statusa i one sa kojima imaju recipročnu korist)“, ističe ona.
Tako je jednom prilikom u kadrovskoj službi, popunjavajući obrazac da je zainteresovana za rad u vojsci, saznala da njen dosije u vojsci nije ažuriran pet godina, odnosno, od kako je došla na VMA.
„Znači, vodila sam se kao doktor medicine sa nula dana radnog staža, iako sam već pet godina bila zaposlena u vojsci. Tada počinju priče da je to namerno urađeno, jer je nemoguće da 99 odsto specijalizanata klinike ne zna za bazu podataka, a samo jedan zna i baš taj jedan bude primljen na neodređeno“, objašnjava ona.
Na osnovu svega sumnja u zakonostost prijema u stalni odnos na VMA i angažuje advokata da joj pomogne oko žalbi Ministarstvu odbrane i Vojnomedicinskoj akademiji.
„Način odgovora tih državnih institucija je bio, a i dalje je, krajnje degradirajuć. Na pravne akte odgovarali su običnim pismima, vrteći jedan zakon, bez odgovora na konkretna pitanja, pokušavajući da prikriju rupe u vojnom zakonu“ prenosi.
Nada Maksimović proziva ministra odbrane Aleksandra Vulina da je poslednjih godina sproveo nekoliko prijema bez javnog konkursa.
„Znači, za njih mogu znati samo odabrani ljudi. Ja sam lekar, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije sa prosečnom ocenom na fakultetu 9,78 i maksimalnom ocenom na specijalističkom ispitu.
U klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine sam jedina bila pet godina kontinuirano vojni stipendista. Nažalost, ministar Vulin i njegovi sekretari su bili protiv mojih žalbi na navedene prijeme, iako znaju da su primili lekara koji je specijalizaciju započeo i završio posle mene, nije imao moje uspehe ni na osnovnim studijama, a ni tokom specijalizacije, niti ugovor o vojnoj stipendiji pri ministarstvu odbrane“, zaključuje.
Ona podseća na stavku ugovora koji je potpisala sa vojskom na početku specijalizacije, koja kaže da u slučaju da u trenutku završetka specijalizacije ne postoje formacijska mesta na klinici koja ju je školovala, ona mora da vrati pare uložene u njenu specijalizaciju.
„Međutim, oni meni ne traže da vratim pare, jer znaju da su imali dva formacijska mesta prazna kad sam ja specijalizirala, a da još uvek imaju jedno slobodno mesto i da bi ukoliko mi zatraže pare ja mogla da pitam zašto me ne prime“ ističe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare