Srednjoškolci okupljeni u ponedeljak u Leskovcu zbog navodne najave Parade ponosa izazvali su nekoliko incidenata. Dva dana ranije napadnut je Prajd info centar u Beogradu po jedanaesti put. Inicijatori oba inicidenta bili su mladi ljudi, a po rečima Miloša Kovačevića iz organizacije "Da se zna!", to je jedan od indikatora da homofobija sa novim generacijama ne opada.
Aleksandar Savić iz organizacije „Da se zna!“ objašnjava da su učesnici protesta u Leskovcu povod za izlazak na ulicu našli u prepisci na Instagram profilu njihove organizacije.
„Mi smo objavili saopštenje povodom napada na Prajd info centar i onda su krenuli komentari sa različitim pretnjama, govorom mržnje. Na to je jedan dečko iz Leskovca napisao da će u tom gradu organizovati gej paradu i od toga je sve krenulo“, objašnjava Savić za Nova.rs
On dodaje da je prepiska sa Instagrama izbrisana zbog govora mržnje.
Na protestnoj šetnji u centru Leskovca, u kojoj je učestvovalo oko 200 srednjoškolaca, došlo je do napada na dva novinara, kao i do nasrtanja na policiju koja je obezbeđivala skup. Maloletnici su tom prilikom uzvikivali uvredljive parole upućene LGBT+ populaciji.
Ombudsman Zoran Pašalić je zbog događaja u Leskovcu pokrenuo postupak protiv Ministarstva prosvete i srednjih škola u Leskovcu. On je prethodno zatražio i reakciju nadležnih povodom 11. napada na prostorije Prajd info centra u Beogradu, podsetivši da niko do sada nije odgovarao ni za prethodnih 10 incidenata.
Miloš Kovačević iz organizacije „Da se zna!“, kaže za Nova.rs da se broj evidentiranih zločina i prekršaja motivisanih homofobijom i transfobijom u Srbiji povećao. Tako je, po evidenciji ove organizacije, 2017. godine zabeleženo 27 slučajeva, 2018. 42, a 2019. više od 60.
„Mi beležimo rast, ali na osnovu toga ne možete da zaključite da li žrtve samo više prijavljuju zločine ili je homofobija porasla“, kaže Kovačević.
Država kontroliše grupe koje su organizovale nasilje
To što se od 2014. godine Parada ponosa u Srbiji održava redovno i bez incidenata, sociolog Dario Hajrić ne tumači kao indikator smanjenja nasilja prema LGBT populaciji.
„Na žalost, to mi govori o stepenu kontrole koji država ima nad grupama koje su ranije organizovale to nasilje – prema organizovanim navijačima, prema desničarskim organizacijama. To pokazuje da ispoljavanja nasilja itekako mogu da budu suzbijena ukoliko za njima nema potrebe u smislu političke koristi“, kaže Hajrić za Nova.rs
Masovni ekcesi se nekad dešavaju spontano ali su u prošlosti često bili proizvod organizovane akcije koja je imala svoje političke ciljeve.
Aktivista organizacije „Da se zna!“ Miloš Kovačević dolazak premijerke Ane Brnabić na Prajd vidi kao takozvani „pink washing“.
„Ovde se LGBT prava ne poboljšavaju, imate Anu Brnabić, održi se Prajd, ali ono što se maskira jesu masovna kršenja ljudskih prava upravo tim simboličkim gestovima“, kaže Kovačević
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kaže za Nova.rs da je broj pritužbi za diskriminaciju LGBT osoba smanjen u odnosu na prethodnu godinu, ali napominje da to ne mora da odgovara realnom stanju na terenu.
“Na osnovu podataka kojima raspolažemo, može se reći da je u Srbiji diskriminacija osoba drugačije seksualne orijentacije i dalje prisutna. Oni se suočavaju sa velikom socijalnom distancom i nerazumevanjem, a neretko su izloženi uvredljivom govoru”, kaže Brankica Janković za Nova.rs
Kovačević kao jedan od uzroka homofobije vidi u tome što van Beograda neku LGBT organizaciju imaju još samo Novi Sad i Šabac. Kako kaže, u manjim mestima postoji ogromna homofobija.
“Imate stravično retradicionalizovano društvo poslednjih decenija, stravično nasilno. Uz to ljudi znaju da neće biti kažnjeni za nasilje, da će se vrlo lako izvući”, kaže aktivista “Da se zna!”
On smatra da je homofobija u Srbiji rasprostranjena kroz čitavu populaciju, ali da su adolescentni samo temperamentniji i spremniji da to ispolje kroz nasilije. Po njegovim rečima, homofobična deca obično oko sebe imaju i homofobične roditelje i nastavnike.
„Kada gledate neke druge zemlje na zapadu, imate krivulju koja pokazuje da su starije populacije konzervativne, a da su mladi liberalni – što su mlađi to su više gej-frendli. Kod nas imate mlade koji su jednako homofobi kao grupa sredovečnih ili starijih građana, a to pokažuje da se mi nigde ne mičemo kao društvo“, objašnjava Kovačević.
Sociolog Dario Hajrić upozorava da protest u Leskovcu nije prvi slučaj lažne uzbune zbog Parade ponosa.
Dveri su u septembru prošle godine najavljivale da se po gradovima Srbije sprema nekoliko navodnih mini parada ponosa, pa su čak 27. septembra organizovali mini protest protiv nečega što nije ni bilo planirano da se desi, podseća on.
“Nasilje ili pretnja nasiljem je postala svojevrsni instant karneval. Neka vrsta prećutno dozvoljenog ventila za agresiju. Količina potisnute agresije u društvu je izgleda tolko narasla da je dovoljno proglasiti koji je dežuran dozvoljeni metod da se ljudi pokrenu. I naravno, to po pravilu tretira ove najugroženije grupe. Nekada će to biti gej populacija, nekada će biti migranti, nekada su u pitanju Romi”, kaže Hajrić.
On kaže da izvor agresije pre svega vidi u politici, kao i u patrijahalnom obrascu koji nasilje prećutno prihvata kao model rešavanja problema.