3
Pod mantrom "poboljšanja rada i rasterećenja previše opterećenih sudova" država 2011. godine donosi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kojim uvodi instituciju izvršitelja. Međutim, donošenjem novog zakona 2015. godine dodaje se prefiks ‘javni’ i širi im se krug ovlašćenja.
„Niko bez doma“ je aktivistička kampanja Združene akcije Krov nad glavom, organizacije koja se bori za pravo na dom i portala Nova.rs. Kampanju čini serijal tekstova i video reportaža kojima možemo da pokažemo dijapazon sistemskih nepravdi, koja se nanosi onima koji ostaju bez doma, i posledice koje takav gubitak sa sobom nosi. Želimo da pokažemo da je borba moguća, i da ako smo udruženi možemo da organizujemo suprotstavljanje ovoj pošasti. Nadamo se da ćemo ovom kampanjom ohrabriti naše sugrađane da to učine i da znaju da nisu sami.
Pišu: Vojislav Vuksanović i Ana Krstić
Kada se uvodila institucija izvršitelja, mogli smo da čitamo o tome kako će se ubrzati naplata potraživanja i kako će to značiti građanima koji će moći da naplate zarade od poslodavaca. U realnosti situacija je znatno drugačija. Radnice i radnici, uprkos postojanju pravnosnažnih presuda, posle vođenja iscrpnih višegodišnjih sudskih postupaka često ne uspevaju da naplate svoja potraživanja od poslodavaca.
Nagomilani neplaćeni računi za struju – naša krivica, gubitak krova nad glavom – naša krivica, nemogućnost nalaženja posla – isto naša krivica. Sa druge strane, bahato i često nezakonito ponašanje izvršitelja opravdava se time da „rade u javnom interesu“, dok je profit koji ubiraju privatan.
Preduzetnički karakter izvršiteljske delatnosti vidljiv je već u samom zakonu, s obzirom na to da se javni izvršitelji registruju kao preduzetnici ili članovi izvršiteljskog ortačkog društva. Zakon predviđa da se „javni izvršitelj stara o tome da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri uz poštovanje zakona i prava izvršnog dužnika i svih učesnika u postupku“.
Izvršitelj za svoj rad osim prava na naknadu troškova ima pravo i na nagradu za uspešno sprovođenje izvršenja, koju plaća izvršni dužnik.
Ovo često dovodi do situacija u kojima se bogate izvršitelji, poverioci, kao i odabrani ljudi koji učestvuju u aukcijama za prodaju stanova, dok dužnici ostaju na ulici bez ičega. Jedan od prvih slučajeva koji je odjeknuo u javnosti jeste slučaj Branke Havatmi.
Njen stan je prodat na javnoj aukciji, čije mesto održavanja nikada nije utvrđeno, a Branka tvrdi da je u pitanju improvizovana klanica u selu Bečmen.
Stan na Dorćolu je prodat za 26.000 evra, Brankin dug je bio oko 6.000 evra, a tržišna vrednost stana oko 96.000 evra. Računica je ovde prilično jasna – profit je ogroman, zaradili su izvršitelj, poverilac i kupac stana, a Branka je ostala bez krova nad glavom.
Delovanje u interesu izvršnog poverioca najvidljivije je postavljeno u zakonskim odredbama o pravima trećih lica oličenih, između ostalog, u svima onima koji su legalnim putem kupili dom, ali ga nisu uknjižili ili u slučaju kada se stan od strane investitora prodaje više puta, zbog čega treća lica bivaju obespravljena i usled brzine izvršnog postupka izbačena na ulicu, primorana da iz takvih uslova pokrenu dugotrajni parnični postupak zarad dokazivanja svojih prava.
Da situacija bude još gora, o prigovoru trećih lica u izvršnom postupku odlučuje izvršitelj, čime direktno utiče na visinu svoje naknade, jer vrlo lako može da odbije prigovor, sprovede izvršenje i sebi uveća profit.
Izvršni poverilac je dužan da prilikom podnošenja predloga za izvršenje naznači i javnog izvršitelja koji će postupati u izvršnom postupku. O predlogu odlučuje sud, koji u praksi uglavnom prihvata javnog izvršitelja koga je poverilac naznačio. Pritom, izvršni poverilac može u toku celog postupka i bez ikakvog obrazloženja da zameni izvršitelja.
Ovo dovodi do situacija da se poverilac u slučaju neuspešnog sprovođenja izvršenja okreće onom izvršitelju koji beskrupulozno i ne hajući, uz pomoć policije i privatnog obezbeđenja, uspešnije izbacuje izvršnog dužnika iz doma i naplaćuje dugovanja.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju označava policiju kao pomoćni organ koji pruža izvršitelju pomoć prilikom sprovođenja izvršenja. Tumačenjem zakona stiče se utisak da policija zauzima neutralnu poziciju prilikom sprovođenja izvršenja.
U realnosti, to izgleda drugačije. Pojavljivanjem izvršitelja u pratnji policije prilikom izbacivanja ljudi iz jedinog doma pokušavaju se zastrašiti svi okupljeni, a često se događa da se policija stavlja na raspolaganje izvršiteljima i kada prvi put izlaze na teren iako to nije predviđeno.
Nadalje, policija nekada obezbeđuje i javne aukcije na koje izvršitelji puštaju samo one ljude koje oni označe kao potencijalne kupce.
U slučajevima kada asistencija policije nije omogućena, izvršitelji se ne libe da angažuju privatno obezbeđenje. Tako je prošlog septembra ispred kancelarije izvršiteljke Ivane Bukarice privatno obezbeđenje sprečavalo svako zainteresovano lice da uđe u zgradu i prisustvuje javnoj aukciji.
U APR-u ne postoje finansijski izveštaji vezani za poslovanje izvršiteljke Bukarice iako kancelarija posluje od 2013. godine, osim za 2019. godinu, kada je prihodovala oko 45 miliona dinara.
Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević neretko primenjuje istu taktiku, pa je policija zabranila kretanje na ulici ispred njene kancelarije kada je organizovala jednu javnu aukciju. Prema podacima iz APR-a, Mirjana Dimitrijević je 2017. godine imala prihod oko 95 miliona dinara.
Lukrativnost ovog zanimanja i pozicije vidljivo je bilo i prošle godine kada je sin javne izvršiteljke Danice Čolović iz Kragujevca kupio stan porodice Aksentijević na Novom Beogradu i uselio se odmah nakon što je stan prinudno ispraznio drugi izvršitelj iz Beograda.
Izvršni poverilac i izvršni dužnik nisu bezlični subjekti koje zakon podjednako štiti. Izvršni dužnici su sve građanke i građani koji između plaćanje računa i pribavljanje hrane biraju da jedu, dok su izvršni poverioci često banke, zelenaši i kontroverzni biznismeni.
Staranje izvršitelja o brzom i efikasnom namirenju poverioca jeste pozicioniranje zakona na stranu bogate manjine nasuprot koje stoje siromašni i obespravljeni, samohrane majke, radnice i radnici, socijalno ugroženi i svi ostali koji se pokušavaju svrstati u „neutralno“ obojeni termin izvršnih dužnika.
Oni ostaju na ulici, a njihovi domovi se posmatraju kao profit koji ubiraju poverioci, izvršitelji, ali i oni koji trguju tuđom nesrećom, pa se tako dešavalo da nečiji dom upravo otkupi izvršni poverilac.
U kancelariji smo izvršiteljke Ivane Bukarice koja prodaje stan Aleksandra Jovčića i njegove majke zbog zelenaškog duga.
Posted by Združena akcija Krov nad glavom on Уторак, 24. септембар 2019.
Ta situacija se desila baš u pomenutom primeru kada je privatno obezbeđenje zabranilo javnosti da prisustvuje aukciji kod javne izvršiteljke Ivane Bukarice, a upravo je poverilac, čovek kome je dugovao novac izvršni dužnik Aleksandar Jovčić, kupio njegov stan.
Na koji način se profit raspoređuje vidimo i iz slučaja porodice Ninić iz Novog Sada. Njihov stan u centru grada je prodat za 85.000 evra u kancelariji javnog izvršitelja uz prisustvo predstavnika banke, prema kojoj su imali dug. Nekoliko dana nakon toga novi vlasnik ga je stavio u oglase za sumu od 170.000 evra.
Državni aparat aktivno radi na kreiranju slike o nevinosti izvršitelja i policije koji „samo rade svoj posao“ prilikom izbacivanja ljudi iz domova, dok se dug tumači kao teret koji svako snosi samostalno i koji se mora naplatiti, a sâm narod je isključivo odgovoran za svoje siromaštvo i izbacivanje na ulicu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
