Posle uvođenja vanrednog stanja, prvi na udaru od smanjenog obima posla a samim tim i prihoda su hotelijeri, ugostitelji i trgovci.
Zaposlenima u ovim delatnostima uručeni su i prvi otkazi, a otpušteni radnici sada imaju i dodatnu glavobolju, jer ne mogu da se prijave na tržište rada, pošto je Nacionalna služba za zapošljavanje obustavila neposredan rad sa klijentima. Sindikalci kažu da bi država trebalo da interveniše i poslodavce stimuliše sa minimalnom zaradom po radniku.
Recepcioner u kragujevačkom hotelu „Šumarice“, koji je želeo da ostane anoniman, za portal Nova.rs govori svoje iskustvo o otkazu koji je dobio.
„Prvo sam preko viber grupe obavešten da se ukida treća smena, a kasnije su me pozvali u direkciju da potpišem rešenje o raskidu ugovora o radu. Ja nisam jedini koji je u tom trenutku dobio otkaz, znam za još najmanje dvoje kolega koji su pozvani da potpišu isto rešenje.
Potpisao sam tri primerka, a kada sam tražio da mi daju moj, rečeno mi je da će mi ga da dati prilikom isplate zaostale zarade. Takođe, rekli su mi i da postoji mogućnost da se vratim na posao kada sve ovo sa virusom prođe, ali ja više nemam poverenja u poslodavca koji me je ostavio na cedilu kada mi je bilo najpotrebnije“, kaže ovaj otpušteni recepcioner.
Kroz Kragujevac se brzo proširila vest da zaposleni u hotelima ostaju bez posla. Poznati kragujevački ugostitelj i vlasnik hotela „Šumarice“ i „Zelengora“,Milenko Marjanović za portal Nova.rs, negira gradske priče.
„Tačno je da su neki radnici dobili otkaz, ali smo mi to odmah povukli, kada je Vlada apelovala na poslodavce da ne otpuštaju radnike. Možete sve da proverite u Fondu PIO, nikoga nismo odjavili. Od 120 zaposlenih, samo je 20 trenutno angažovano, a 100 radnika smo uputili na godišnji odmor i svima će biti isplaćene zarade“, kaže Marjanović.
Osim zaposlenih u ugostiteljstvu, vanredno stanje pogodilo je i radnike u trgovini. Bez posla je nedavno ostala i Bojana Ć. koja je imala ugovor na odredjeno vreme u jednoj prodavnici polovne odeće.
„Meni je poslodavac saopštio da zatvara radnju i da ’od sutra’ više ne dolazim na posao. Ja sada imam problem jer ne mogu da se prijavim na Biro, a ne znam ni kada će mi biti isplaćen zarađeni novac“, kaže Bojana.
Koliko je radnika u Kragujevcu ostalo bez posla i da li je bilo prijava Inspekciji rada nismo mogli da saznamo, jer su nas iz Inspekcija za sve informacije uputili na resorno ministarstvo. Međutim, u Savezu samostalnih sindikata Kragujevca, kažu da imaju informacije da zaposleni u delatnostima čije je poslovanje ugroženo zbog vanrednog stanja, dobijaju otkaze.
„Otkaza ima, tamo gde nema sindikata. Upoznati smo da je tokom vanrednog stanja više desetina radnika u Kragujevcu dobilo otkaze, pre svega u trgovini i ugostiteljstvu. Otpuštenim radnicima sada dodatno predstavlja problem i to što ne mogu da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i ostvare pravo na zdravstveno osiguranje i nadoknadu“, kaže Jugoslav Ristić, predsednik Saveza Samostalnih sindikata Kragujevca.
„Mislim da bi u ovom trenutku država trebalo da stimuliše poslodavce, tako što bi uplaćivala minimalnu zaradu za svakog radnika, dok ne prodje epidemija. To je, recimo, urađeno u Hrvatskoj“, dodaje on.
Odgovora države na otpuštanja u privatnom sektoru još uvek nema.
Za sada je poslodavcima upućen samo apel da budu solidarni i da ne otpuštaju radnike dok traje vanredno stanje. Međutim, ovaj apel nije i obavezujući.
U Sindikatu smatraju da je poslodavcima potrebna konkretna finansijska podrška, jer radnicima ne znači mnogo da imaju rešenje samo na papiru, a da pri tom nemaju nikakva mesečna primanja.