0
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević izjavio je danas da je izmeštanje procedure traženja azila van Evropske unije "mnogo loša praksa".
On je za agenciju Beta rekao da Srbija ne bi imala kapaciteta da odradi taj „prljavi posao za EU“, odnosno zadrži tražioce azila na svojoj teritoriji dok je procedura u nekoj od EU država u toku.
Poslednja u nizu takvih praksi dogovorena je između Italije i Albanije, te je Tirana pristala da bude privremeno sklonište za hiljade migranata dok oni, nakon prispeća na obalu Italije, čekaju odluku o tome da li će im azil biti odobren ili ne.
Šef Međunarodnog centra za razvoj migracione politike Majkl Špindeleger izjavio je ranije za Fajnenšel tajms (FT) da bi taj sporazum mogao biti „polazna tačka za druge evropske zemlje da pokušaju da postignu sporazum sa zemljama Zapadnog Balkana“.
Kovačević je naveo da ga ne bi čudilo da to u nekom trenutku postane tema na relaciji EU-Zapadni Balkan jer su takvi modeli sve rasprostranjeniji i mogli bi biti „prirodna posledica“ Pakta o azilu i migracijama koji bi trebalo da bude usvojen pred izbore u Evropskom parlamentu.
Kao geografski najpogodnije zemlje za tako nešto naveo je Srbiju i BiH.
„Cela reforma je pravljena sa idejom da se sve rešava na spoljnim granicama EU što svakako Srbija i BiH jesu. To je mnogo loša praksa, to je praksa koja zapravo podrazumeva da će EU ponovo verovatno za značajnu svotu novca koju će ulagati u zemlje poput Srbije, Albanije, Bosne, Makedonije očekivati da zemlje koje nemaju kapacitet i nikakav migracioni sistem praktično, odnosno nedovoljno razvijene migracione sisteme, sprovode praksu masovnih pritvaranja izbeglica, migranata i tražilaca azila“, rekao je Kovačević.
Najveći rizik i najveća briga za zajednicu koja štiti ljudska prava ljudi u pokretu, dodao je, jeste što ni u Evropi ni u svetu ne postoji primer da je kolektivno pritvaranje ljudi bilo u skladu sa standardima ljudskih prava.
„Ubeđen sam da nijedna od ovih zemalja, uključujući našu, nema kapaciteta da odradi, ja ću slobodno reći, prljav posao za EU i da zatvori nekoliko hiljada ljudi na svojoj teritoriji, a da ih zatvori na način koji je u skladu sa standardima ljudskih prava koja se tiču i prava na slobodu i na uslove u tim kampovima i na režim života“, rekao je on i dodao da bi pritvoreni ljudi imali pristup postupku azila koji u Srbiji i dalje nije efikasan.
Prva zemlja koja je pristala na ovakav aranžman bila je Turska 2016. godine, a takvi slučajevi eksternalizacije problema azila van EU za cilj imaju smanjenje broja dolazaka.
Prema sporazumu potpisanom u novembru, Albanija bi trebalo da prihvati do 36.000 migranata na godinu dana, ili oko 3.000 mesečno, koji bi pokušali da ilegalno dođu u Italiju.
Albanija bi migrante smestila u dva objekta čiju će izgradnju, prema dogovoru, finansirati Italija.
Oba prihvatna centra, jedan u luci Medova i drugi u blizini bivšeg vojnog aerodroma u Gjaderu u severnoj Albaniji, trebalo je da vode italijanski zvaničnici, a albanski čuvari bi nadgledali bezbednost oko centara.
Ako Italija ne usvoji zahtev za davanje azila, Albanija će osobu deportovati.
Stotine hiljada migranata je tokom prethodnih godina došlo do Italije, nakon rizičnog putovanja preko Sredozemnog mora iz pravca Libije, Tunisa, Turske i drugih zemalja.
Italija je do sada uglavnom uzaludno tražila podršku drugih članica Evropske unije da se izbori sa ovolikim prilivom migranata, a onda se okrenula Albaniji, koja želi da se učlani u Uniju.
***
BONUS VIDEO – Grčki premijer: Mi svoje migrante nećemo slati u Ruandu, to će raditi Velika Britanija
