5
Poslednji rezultati ispitivanja pokazuju da je prokuženost građana Srbije oko 20 odsto. Ipak, čini se da se podaci o kolektivnom imunitetu mogu pominjati samo na nivou nagađanja, pošto preciznih pokazatelja, zapravo, nema. Naime, Medicinski fakultet u Beogradu u maju je počeo studiju koja je predvidela je da se prokuženost nacije utvrdi na osnovu testiranja 7.000 domađinstava sa oko 17.000 građana. Testiranje je bilo na dobrovoljnoj bazi, a odziv građana je bio slab. Kako je za naš portal rekla vođa istraživačkog tima, profesorka Tatjana Pekmezović, podataka o prokuženosti u trećem i najjačem talasu pandemije - nema.
„Podatke o prokuženosti nemamo posle trećeg talasa, zato što nismo radili studiju, jer smo od države dobili sredstva za dve studije, posle prvog i drugog talasa“, kaže profesorka Pekmezović, upravnica Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Druga studija seropozitivnosti koju je sproveo studijski tim Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Institutom INEP, Institutom „Batut“ i mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje pokazuje da 20,7 odsto ispitanih u Srbiji ima antitela na novi korona virus. Ipak, te podatke treba uzeti sa rezervom, pošto je odziv bio mali, tek 17 odsto od uzorka.
Prethodni rezultati, iz prve studije, su nam objavljeni početkom jula i tada je rečeno da su kod 6,4 odsto ispitanih pronađena antitela nepoznatog trajanja.
„Najviša seroprevalencija je registrovana u najmlađoj uzrasnoj grupi (mlađi od 20 godina) (12,9 odsto), a najniža kod najstarijih (80 i više godina) (2,2 odsto). Istraživanje po regionima pokazuje da je najveći procenat građana sa razvijenim antitelima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 7,2 odsto, u Beogradu – 7 odsto, u Južnoj i Istočnoj Srbiji 5,6 odsto, u Vojvodini – 3,1 odsto“, navela je tada profesorka Pekmezović.
Da se stekne kolektivni imunitet postoje dve mogućnosti – jedna je prokužavanje, a druga je imunizacija. Kada će početi masovna vakcinacija u Srbiji niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Postavlja se i pitanje hoćemo li se dovoljno prokužiti i preležati koronu pre nego što nam stigne vakcina – hoće li biti kasno?
„Ne treba da postoji bojazan ako vakcina stigne za nekoliko meseci, zato što ne znamo koliko se dugo antitela zadrzavaju u organizmu, a, takođe, pretpostavlja se da imunitet nije zasnovan samo na antitelima, već da su u imunski odgovor uključeni i drugi mehanizmi. Stanovište našeg Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta je da je vakcina korisna i za one koji su prelezali i za one koji nisu prelezali Covid, a to preporučuje i američki Centar za kontrolu bolesti, kao jedna od najrelevantnijih institucija za oblast epidemiologije zaraznih bolesti. Osim toga, jako je važno da se organizuje praćenje efekata i neželjenih događaja imunizacije u našoj populaciji, na metodološki najispravniji način“, objašnjava profesorka Pekmezović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
