Komemoracija Mileni Vrbaški u Narodnom muzeju: Šerlok Holms nacionalne istorije umetnosti

Milena Vrbaški, koja je preminula 15. jula ove godine u Novom Sadu, ugradila je ceo svoj stručni i naučni, zaštitarski i kustoski vek u Galeriju Matice srpske u Novom Sadu

Na inicijativu Sekcije istoričara umetnosti Muzejskog društva Srbije, za danas je u Narodnom muzeju Srbije najavljena komemoracija posvećena Mileni Vrbaški (1958 – 2024), istoričarki umetnosti, muzejskoj savetnici Galerije Matice srpske.

Milena Vrbaški, koja je preminula 15. jula ove godine u Novom Sadu, ugradila je ceo svoj stručni i naučni, zaštitarski i kustoski vek u Galeriju Matice srpske u Novom Sadu. U periodu 1989-2021, kad je otišla u starosnu, ali ne i istraživačku penziju, autorski je potpisala izložbe „Stevan Todorović (1832-1925)“, „Кarađorđevići u zbirkama Galerije Matice srpske“, „Imaginarijum Pavla Simića“, „Nove akvizicije Galerije Matice srpske“ i druge.

Uz prateće kataloge ovih kapitalnih postavki, Milena Vrbaški je autor publikacija „Portreti Joana i Sofije Joanović Bekeš“, „Pavle Čortanović (1830-1908). Pionir popularne umetnosti“, „Zbirka primenjene umetnosti Galerije Matice srpske“ i izuzetno značajne monografije o slikaru Stevanu Todoroviću.

Fascinantna ličnost i veliki prijatelj

– Milena Vrbaški, sveznadarka. Posvećena, strastvena istoričarka umetnosti, najširih interesovanja, posedovala je mnoga znanja i veštine, verovala u poštenje, iskrenost i ljubav. Fascinantna ličnost i velikodušni prijatelj. Mnogo nedostaje, svakog dana… – smatra Suzana Vuksanović, muzejska savetnica Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

Poslednje njeno delo „Arsenije Teodorović i Arsenije Marković – Dva umetnika Novosađanina u Križevačkoj eparhiji“, u saradnji sa koleginicom mr Dragojlom Živanov, predstavlja veliko naučno otkriće i izuzetan doprinos poznavanju nacionalne umetnosti na prelasku iz 18. u 19. vek.

O Mileni Vrbaški, koja je jedno vreme bila predsednica Sekcije istoričara umetnosti Muzejskog društva Srbije, na komemoraciji će govoriti i dr Dragana Kovačić, muzejska savetnica Narodnog muzeja Srbije, i Tamara Ognjević, direktorka Artis centra, koja kaže:

– Bilo je uživanje sarađivati s Milenom, koju sam često u šali nazivala Šerlokom Holmsom nacionalne istorije umetnosti. Imala je ogromno znanje, ali i urođeni detektivski nerv da pronađe odgovore na prave istorijsko-umetničke misterije. Osim toga, izuzetno dobro je razumela koliko je važno da sva ta znanja i otkrića budu dostupna najširoj publici, što je redak kvalitet kad je reč o ljudima nauke.

Rođena u Somboru

Milena (Gojković) Vrbaški, rođena je 1958. u Somboru. Svoj radni vek vezala je za Galeriju Matice srpske i temeljno i kontiuirano proučavanje umetnosti 19. veka. Od diplomskog rada „Tumačenje ličnosti i dela Đure Jakšića“, a potom tokom 32 godine rada u muzejskoj delatnosti, pokazala je da je vrsni muzealac, izuzetan stručnjak i pouzdan istoričar umetnosti.

Profesionalni angažman započela je pedagoškim poslovima i zadacima, da bi najduži period rada posvetila stručno-muzeološkoj brizi, istraživanju, tumačenju i rukovanju Zbirkom 19. veka Galerije Matice srpske, gde je do punog izraza došao njen sistematični metodološki postupak, koji je rezultovao novim saznanjima značajnim za nacionalnu istoriju umetnosti. Tokom poslednjih deset godina preuzela je kustoske obaveze nad više zbirki u Galeriji Matice srpske: Zbirkom grafika, Zbirkom vajarstva, Zbirkom primenjene umetnosti i Zbirkom Matice srpske.

Njeno bogato profesionalno iskustvo bilo je bazirano i na mnogim zapaženim izložbenim i izdavačkim projektima, realizovanim autorski samostalno i/ili u saradnji sa brojnim uvaženim kolegama i saradnicima. Po mnogo čemu inovativne i za istoriju umetnosti važne primere, uradila je izložbe „Pavle Čortanović – pionir popularne umetnosti“, „Uroš Predić“ (kustoskinja-saradnica autora prof.dr Miodraga Jovanovića), „Stevan Todorović“, „Imaginarijum Pavla Simića (1818–1872)“, „Zbirka primenjene umetnosti Galerije Matice srpske“.

Celokupni opus Milene Vrbaški primer je posvećenog odnosa prema struci koju je ona shvatala kao životni poziv, a ne kao rutinsko obavljanje poslovnih obaveza.