4
Izmene i dopune Prostornog plana za "Beograd na vodi" izbrisale su kompleks Beogradskog sajma sa mape grada. Preživeće, po svemu sudeći, samo Hala 1 koja uživa status spomenika kulture. Predstavnici vlasti najavili su da će se pod čuvenom betonskom kupolom u Bulevaru vojvode Mišića ubuduće nalaziti opera, a britanski arhitektonski studio "Wilkinson Eyre" sada je otkrio nove detalje o tom projektu.
Rani javni uvid povodom izrade izmena i dopuna Prostornog plana posebne namene za „Beograd na vodi“ traje do 21. avgusta, i već je iz elaborata koji je predočen javnosti jasno da u proširenim granicama novoizgrađenog luksuznog naselja na desnoj obali Save, nema mesta za Beogradski sajam.
Sajamske manifestacije će se, posle 2027. godine, kako je već ranije najavljivano, održavati u novom kompleksu u Surčini koji će biti dom specijalizovane međunarodne EXPO izložbe. Jedini podsetnik da se Sajam nekada nalazio na Čukarici biće, po svemu sudeći, čuvena Hala 1 koja je zaštićena kao spomenik kulture.
„Lepše je s kulturom“ Osim pretvaranja Hale 1 u opersku dvoranu, u Beogradu na vodi je najavljena izgradnja još nekoliko objekata kulture. Trenutno se privode kraju radovi na kreativnom centru „Ložionica“ kod mosta „Gazela“, a u toku je i tender za izvođenje radova na rekonstrukciji nekadašnje glavne železničke stanice u koju će se useliti Istorijski muzej Srbije. Zgrada Pošte u Savskoj bi do 2027. godine trebalo da ustupi svoje mesto novom objektu u kom će se nalaziti pozorište i dečiji muzej, a čija će fasada biti izrađena po ugledu na originalnu fasadu koja je krasila zgradu Pošte do Drugog svetskog rata. Do izložbe EXPO 2027 bi, prema najavama nadležnih, i Muzej Nikole Tesle trebalo da se preseli u nekadašnju fabriku hartije (poznatiju kao „Jugošped“) u Bulevaru vojvode Mišića, a provladini mediji nedavno su objavili da bi u Beogradu na vodi mogao da bude izgrađen i muzej posvećen Novaku Đokoviću.
Ali čemu će Hala 1 služiti okružena šumom stambenih solitera? Predsednik Vučić je početkom godine najavio da će se pod impresivnu betonsku kupolu useliti opera i balet, što je u februaru potvrdio i ministar finansija Siniša Mali koji je pritom objavio i niz vizualizacija budućeg izgleda ovog objekta, ne navodeći ko je njihov autor.
Autori su se, međutim, danas sami pohvalili svojim delom. Na nekoliko portala specijalizovanih za arhitekturu, objavljeno je saopštenje britanskog arhitektonskog studija „Wilkinson Eyre“ u kojem je predstavljen budući izgled Hale 1 Beogradskog sajma, sa gotovo identičnim vizualizacijama koje je ranije objavio ministar Mali.
Ovaj projekat, kako prenosi portal e-architect, traonsofmiše konstruktivističku sajamsku halu iz 1950-ih u destinaciju mešovite namene koja uključuje tri kultutrne scene, maloprodajni prostor i uređeni park.
Dizajn studija „Wilkinson Eyre“ usredsređen je na betonsku kupolu Hale 1 koja je, kako se podseća, izgrađena u periodu od 1954. do 1957. i ima značajan raspon od 120 metara. Njena nova namena predstavljaće, kako se navodi, strateški programski miks dizajniran da uspostavi ekonomski održivu infrastrukturu i konzistentan tok prihodu u budućnost.
Na postojećem objektu planirane su lagane intervencije koje poštuju njegove jedinstvene arhitektonske karakteristike i ne konkurišu betonskoj kupoli i neobičnom kružnom obliku zgrade, navode britanske arhitekte.
Da bi se to postiglo, „Wilkinson Eyre“ se oslonio na tzv. „kutija u kutiji“ rešenje. Novi elementi biće izgrađeni unutar Hale 1 i odvojeni od krova: lirsko pozorište, operska scena i fleksibilna, višenamenska scena, tzv. „crna kutija“.
Maloprodajni objeti, restorani, kafići i ostali sadržaji raspoređeni su u radijalnom dijagramu na prvom i drugom spratu, dok će „krovovi“ novoizgrađenih scena na trećem spratu služiti kao prostor za događaje, restorane i/ili članove klubova koji će, kako se navodi, uživati u zadivljujućem pogledu na istorijsku kupolu od perforiranog betona. Ove celine biće međusobno povezane lakim pokretnim stepenicama, stepeništem, plutajućim mostovima i stazama.
Autori su značajnu pažnju posvetili i eksterijeru, naročito otvorenom parkovskom prostorju koji povezuje Halu 1 sa obalom Save. Park je, kako se navodi, dizajniran tako da omogućava organizaciju brojnih kulturnih događaja tokom cele godine. Na samoj obali Save planirana je izgradnja otvorenog amfiteatra sa pogledom na reku.
Direktor „Wilkinson Eyre“ Sebastijen Rikard istakao da je reč o još jednom njihovom poduvatu koji zgradu modernog ili industrijskog nasleđa obnavnja na način da ona zadržava svoju magiju, a istovremeno obezbeđuje njenu finansijsku dugovečnost.
„Transformacija ove veličanstvene strukture, koja je tako simbolična za dizajn iz 1950-ih, nudi ogromnu priliku da se stvori nešto od trajne vrednosti za Beograd“, naglasio je on.
PROČITAJTE JOŠ:
Studio „Wilkinson Eyre“ poznat je upravo po nagrađivanom projektu rekonstrukcije stare elektrane Batersi u Londonu, koja je pretvorena u višenamenski objekat koji uključuje kako stambeni i poslovni prostor, tako i maloprodajne objekte i prostor za kulturne događaje.
Ono što je, međutim, i iz ovog saopštenja ostalo nepoznato jeste ko je angažovao studio „Wilkinson Eyre“ za projekat rekonstrukcije Hale 1 koja je i dalje glavna dvorana Beogradskog sajma i tu funkciju bi, prema najavama iz vlasti, trebalo da zadrži do kraja izložbe EXPO 2027. Tragove o raspisivanju javnog, otvorenog, međunarodnog arhitektonskog konkursa za revitalizaciju ovog spomenika kulture, nemoguće je pronaći. Javnosti takođe nije predočeno ni ko bi ovaj projekat finansirao.
Podsetimo, Vučić je pre godinu dana rekao da Hala 1 ostaje u državnom vlasništvu, dok će ostatak površine na kojoj se danas nalazi Beogradski sajam, preuzeti kompanija „Beograd na vodi“ sa kojom je ugovor, kako je tada rekao, potpisan još 16. marta 2023. godine.
Uprkos nesumnjivoj međunarodnoj reputaciji koji ima studio studio „Wilkinson Eyre“, stručna javnost je već prve najave o transformaciji Hale 1 u operu dočekala sa nevericom.
Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta koji nas je napustio ovog aprila, izjavio je početkom godine za N1 da je takav poduhvat „nešto najbesmislenije“ što je čuo, i da je najveću sajamsku halu gotovo nemoguće prilagoditi u operu.
„Ako bi se menjala unutrašnjost, promenio bi se utisak“, rekao je tada Bobić ističući da je Hala 1, kao nosilac titule najveće kupole od prednapregnutog betona na svetu, evropska i svetska arhitektonska vrednost.
Najavu njenog pretvaranja u operu, Bobić je video kao marketinšku propagandu, sa ciljem da se „zamaže ta bahatost kada se radi o rušenju Sajma“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
