62
Pune dve nedelje traju studentske blokade u Srbiji. Sve je krenulo od akademaca sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji su napadnuti kada su odavali petnaestominutnu poštu nastradalima u Novom Sadu. Tri dana nakon toga, proglasili su zvaničnu blokadu ovog fakulteta i izneli svoje zahteve - procesuiranje odgovornih za tragediju na Železničkoj stanici, podnošenje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji iste i pronalaženje i krivično gonjenje lica koja su ih napala. Ubrzo su im se pridružili ostali beogradski fakulteti, ali i kolege iz Novog Sada, Niša i Kragujevca. Njihova borba se nastavlja i deluje da su istrajniji i jači, a pridružuju im se i gimnazijalci.
„Simbolički potencijal studentskih blokada je jako veliki“, kaže u izjavi za Nova.rs sociolog prof. Dalibor Petrović, pa dodaje:
„Razdvojio bih to što je simboličko i ono što je relani domašaj njihovog protesta. Kada je reč o realnim domašajima, tu ne bih bio preveliki optimista u smislu da će domašaj prevaziđi ono što je iznad njihovih zahteva, ali mislim da će okolnosti biti takve da će se ti zahtevi u velikoj meri ispuniti, što će, naravno, zavisiti od toga kako sami studenti definišu šta je za njih ispunjavanje tih zahteva“, objašnjava on.
Smatra da je energija koju studenti šire oko sebe draž koja je data trenuntoj situaciji, koja se dešava u društvu.
„Mi dugo nismo imali takav građanski bunt i optimizam, a koji je zdrav za demokratiju. Ne treba niko, pa čak ni oni na strani režima, da misle da to nije dobro, iako oni gledaju usko svoje interese. Za svako društvo važno je da postoji takav vid građanskog aktivizma jer će na kraju on doneti dobro ovom društvu“, ističe sociolog. Dodaje da je namera vlasti da da što manje, a da dobije što više.
„Cilj je da formalno ispune zahteve, a da se ništa ne desi. To je ono što i studenti prepoznaju. Ipak, oni su definisali neke zahteve i oni se adresiraju, bilo to iskreno ili ne, ali se adresiraju. Sada je na studentima da oni preciziraju šta za njih znači ispunjavanje zahteva. Ako je to hapšenje određenih ljudi, to će verovatno biti urađeno i to nije prevelika cena za režim da to i uradi. Sada imamo prostor koji postoji kod političke i krivične odgovornosti za tragediju u Novom Sadu i uopšte za analizu čitavog procesa, koji je prethodio toj rekonstrukciji i kasnije tragičnom događaju“.
Na pitanje da li su studenti prelomna tačka u borbi protiv režima, prof. Petrović naglašava da ne treba na studente da se stavi taj teret.
„Svaka vlast treba da se menja na izborima, u nekoj demokratskoj atmosferi. Mi nemamo takvu atmosferu i nemamo uslove u kojima bi ti izbori bili organizovani. To je sada drugo pitanje i studente ne treba povezivati s tim“, kaže naš sagovornik.
Za razliku od njega, profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić veruje da jesu.
PROČITAJTE JOŠ:
„U ovoj zemlji nema promena bez mladosti. Mladi su naša budućnost, a i nečija su deca i unuci. Demografski pokazatelji Srbije su katastrofalni, čime pitanje ostanka mladih i obrazovanih dodatno dobija na značaju. Ova vlast, razbojnička u svojoj suštini, rasteruje najbolje među nama i vrši jednu vrstu autogenocida. Mi se danas zajedno sa našom mladošću borimo za goli opstanak“, kaže prof. Radonjić.
I Petrović i Radonjić se slažu da predstojeći praznici neće „slomiti“ studente u ovoj borbi.
„Rekao bih da su ovi naši studenti dobri studenti i mnogi od njih, siguran sam, imaju želju da studiraju i polažu ispite u ispitnim rokovima koji dolaze. Više tu vidim problem. Jedno je da odložite nastavu, a drugo da preskočite ispitni rok. To znači da se uslovi za studiranje otežavaju, da sami sebi prave prepreku. Da li će odlučiti da izađu na ispitne rokove uprkos blokadi ili će odlučiti o totalnoj blokadi, sve je na njima. Moraju da vide kolika je žrtva koju su spremni da podnesu i da stave na tas ciljeve koje imaju. Oko toga će morati da donesu nekakve odluke“, kaže prof. Petrović.
Prof. Ognjen Radonjić se nada da će izdržati i „da ćemo se stabilizovati u rovovskoj borbi koja sledi“.
„Ovi su lako došli na vlast i teško ćemo ih oterati tamo gde im je mesto. Zato treba racionalizovati energiju i udarati tamo gde najviše boli. Recimo, ove blokade od 15 minuta im skaču po ganglijama“, kaže prof. Radonjić.
Na pitanje da li vlast nešto može studentima, prof. Radonjić:
„Vlast može i spremna je na svašta. Efikasna odbrana, kao što vidimo, jesu koordinacija i solidarnost. To je elementarno i čini mi se da to imamo. Sada je potrebno širenje pokreta i da simbol krvave šake nosimo na majicama, bedževima i da nalepnice viđamo na svakom ćošku.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu profesor Goran Roglić, koji je među prvima ušao u blokadu i javno podržao svoje studente u toj odluci, mišljenja je da će studenti ići do samog kraja odnosno do ispunjenja postavljenih zahteva.
A taj kraj, po njegovom mišljenju, sve je bliži.
„Mislim da su deca u ovom momentu rešena da izdrže do kraja dok se ne ostvare njihovi zahtevi. Mislim da će se kraj dogoditi pre januarskog ispitnog roka jer su, koliko znam, već dva zahteva ostvarena. Ostalo je još da se procesuiraju napadači na studente FDU-a“, kaže za Nova.rs dekan Roglić.
Smatra da ovo nije borba protiv režima, kako pojedini navode.
„Ovo je njihova borba za neke osnovne stvari koje su neophodne u jednoj državi. Dakle, da se istraži nesreća, da se procesuiraju oni koji napadaju demonstrante na skupovima… Političkog u ovom angažovanju nema, govorim za moje studente. Prirodnjaci su takvi, nisu preterano zainteresovani za politiku. Za druge grupacije je teško da pravim neku procenu s obzirom da se bavim prirodnim naukama“, dodaje dekan.
PROČITAJTE JOŠ:
5
74
10
Borbu studenata ne bi nazvao ni „mladalačkim buntom“, nego reakcijom koja je nastala zbog napada na njih.
„Da se nije dogodio napad na studente FDU-a, ne bi ni bilo blokada, prosto i jednostavno. Studenti su se naljutili, to je tako“, ističe dekan.
Profesor Radonjić, pak, smatra da je bunt „sam po sebi politički angažman, jer je usmeren protiv sistema koji guta svoju decu“.
„Sve su ovo politički zahtevi i svi se moramo u svom domenu baviti politikom. Ako se mi ne budemo bavili njome, svakako će se ona baviti nama. To je danas upravo slučaj. Naša apatija i razočaranost su uzdigli jahače apokalipse i sada žanjemo to što smo posejali. Dakle, i mi smo krivi i neminovno je došlo vreme posipanja pepelom. Cena je ogromna i biće još veća ukoliko posustanemo“, kaže prof. Radonjić.
Akademci su dobili podršku profesora, ističe dekan Roglić i to je za njih najvažnije.
„Beogradski univerzitet je izašao kolektivno pred studente. Oni su dobili podršku svih nas. Neki fakulteti u Novom Sadu su dali podršku, kao na primer PMF, neki nisu. Dosta toga je i netačno u medijima. Napadani su neki fakulteti koji su poštovali proceduru. Po njoj, vi imate sastanak Uprave fakulteta, pa proširenog dekanskog koelgijuma, pa onda ide Naučno-nastavno veće. Neki od dekana su čekali da se završi kompletna procedura da bi mogli da iznesu stav fakulteta. Dekanima je nezgodno da istupaju samostalno“, napominje on.
Profesor Radonjić dodaje da je uloga profesora da pomognu studentima da stvore efikasnu organizaciju.
„Da komuniciraju sa javnošću i da se povežu sa drugim društvenim grupacijama, poput srednjoškolaca, poljoprivrednika, rudara, sindikata… Potrebna nam je mobilizacija širokih razmera. Što se podrške tiče, neki dekani su stali uz svoje studente iz uverenja, a neki iz oportunizma“, smatra prof. Radonjić.
Studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu Anđela Jeremić, koja je izazvala veliko interesovanje javnosti kada je javno istupila ispred zgrade niškog Rektorata prilikom blokade, navodi za naš portal da studenti uopšte ne razmišljaju o predstojećim ispitnim rokovima, te da je im jedino bitno ovo za šta se i bore više od dve nedelje – ispunjenje zahteva.
„Naš najbitniji ispit trenutno traje. Kada smo ušli u ovu priču, rešili smo da brinemo samo o našim zahtevima. Odustali smo od kolokvijuma i ispita dok ne sredimo ovo što se srediti mora. Mi smo svi zajedno u ovome, energije ima, gledamo da se ne trošimo. U Nišu blokade traju već nedelju dana, a energije je sve više. Blokade će trajati dokle god mi kažemo da će trajati. Razmišljali smo i o praznicima, gde ćemo ih slaviti i na kom fakultetu, tako da ćemo se organizovati najbolje što umemo“, kaže ova studentkinja.
Anđela priznaje da je na mladima da regulišu ovo društvo njihovim doprinosom i da žive doba u kom se glas mladih napokon čuje.
„Mi se ne ograđujemo od toga da imamo ljude u našim grupama koji se angažuju politički. Ružno je da neko misli da mladi ne treba da se angažuju politički. Treba jer su i oni aktivni članovi ovog društva. Studenti su angažovani kako kroz političke partije, tako i kroz civilni sektor. Naš dogovor je da ti interesi i ciljevi ostanu po strani jer imamo zajednički cilj. Niko od studenata koji jesu politički angažovani, nisu svoje političke ideje i vizije uneli u ovo. Zato se i ograđujemo od svih političkih stranaka jer nijedna stranka ni preko svojih predstavnika-studenata, apsolutno nije mogla da ima uticaja niti ima“, poručuje ona.
Dodaje da je ovo bunt mladih ljudi koji su dugo ćutali i koji koriste svojih pet minuta da se čuju na pravi način.
BONUS VIDEO: Dinić: Studenti nisu tražili ostavku Zobenice
