Od jezika i tradicije do kuhinje i verskih običaja, Rumuni i Srbi slave i prihvataju nasleđe jedni drugih. Istorijska povezanost i tekuća kulturna razmena između Temišvara i Novog Sada služe kao svedočanstvo o harmoničnom suživotu različitih kultura, obogaćujući identitete gradova i doprinoseći njihovom živom i inkluzivnom karakteru.
Ovo je priča o Temšvaru, prestonici kulture za 2023. godinu.
Temišvar, koji predstavlja multikulturalno središte Rumunije, može se pohvaliti bogatom mešavinom različitih kultura, od kojih svaka doprinosi raznolikom i živopisnom identitetu grada. Među različitim kulturnim zajednicama koje Temišvar nazivaju domom, srpska zajednica zauzima posebno mesto, pokazujući živo nasleđe duboko ukorenjeno u tradicijama, običajima i snažnom osećaju identiteta. Srpsko prisustvo u Temišvaru može se pratiti vekovima unazad kad je grad bio pod habzburškom vlašću. Tokom ovog perioda, mnogi Srbi su se doselili u ovaj region, tražeći prilike i sveopšte doprinoseći razvoju grada.
Vremenom je srpska zajednica procvetala među Rumunima, čuvajući svoje jedinstveno kulturno nasleđe i igrajući integralnu ulogu u multikulturalnom narativu grada.
„Srpski jezik je ponos Temišvara“
Dobro je poznato da je jezik suštinski aspekt svake kulture, a srpski se ponosno govori u Temišvaru. Dok je rumunski službeni jezik Rumunije, srpski jezik je podržan kroz kulturne institucije, škole na srpskom jeziku i društvene organizacije.
Srpski jezik se može čuti na društvenim skupovima i kulturnim događajima, čime se neguje osećaj pripadnosti i očuvanje jezičkih veza sa srpskim korenima. Srbi sa ovog područja sa ponosom mogu da slušaju radio programe na svom maternjem jeziku na Radio Temišvaru ili mogu da odu u Narodno pozorište u Temišvaru i uživaju u produkcijama iz različitih žanrova kao što su eksperimentalno pozorište, dečije predstave, mjuzikli, pozorišna igra, imidž teatar, koji su namenjeni za sve kategorije publike.
Pored ove, primetna je saradnja u oblasti kulture u vidu održavanja manifetacije „Revolution Festival“ u Temišvaru, koji realizuje novosadska Egzit fondacija, kao i brojnih drugih projekata.
Srpska pravoslavna crkva u Temišvaru: Kako se neguje tradicija
Srpsko pravoslavlje zauzima značajno mesto u verskom pejzažu Temišvara, sa crkvama koje služe kao sakralni prostori za bogosluženje, duhovnost i okupljanja zajednice. Ove crkve, ukrašene složenom ikonografijom i bogate kulturnom simbolikom, svedoče o dubokim verskim i kulturnim korenima srpske zajednice u gradu.
Verske proslave i tradicije, kao što su Božić, Uskrs i Krsna slava, koje neguje srpska zajednica, pružajući mogućnost za zajednička slavlja i očuvanje negovanih običaja.
Srpska tradicija i običaji se sa ponosom primenjuju u Temišvaru. Folklorne igre, muzika i nošnja igraju vitalnu ulogu u očuvanju i predstavljanju ovdašnjeg kulturnog nasleđa. Folklorni ansambli i plesne grupe redovno nastupaju na kulturnim događajima, dodajući živopisne boje i ritmičke melodije kulturnom pejzažu grada.
Srpska kuhinja, sa svojom ukusnom privlačnošću je našla put do srca i nepca Temišvaraca. Tamošnji Srbi sa zadovoljstvom dele svoja kulinarska blaga, nudeći primamljiv niz tradicionalne hrane – od čuvene pljeskavice do slanog ajvara, srpska kuhinja unosi divne ukuse i arome kulinarskoj sceni Temišvara.
Veze sa Novim Sadom, prestonicom kulture iz 2022.
Novi Sad je bio pod značajnim uticajem svojih istorijskih veze sa susednim zemljama. Među ovim kulturnim uticajima, posebno mesto zauzima rumunsko nasleđe koje oblikuje kulturni pejzaž Novog Sada. Blizina Novog Sada Rumuniji olakšala je istorijsku i kulturnu razmenu između dva naroda.
Tokom istorije, regioni Banata i Vojvodine bili su svedoci migracija, trgovine i kulturnih interakcija između Rumuna i Srba, veza koje su ostavile trajan trag u kulturnom nasleđu Novog Sada.
Rumunski, romanski jezik, takođe je imao uticaja na razvoj lingivistike u Novom Sadu. Rumunska manjina u gradu ponosno čuva svoj jezik, čuva svoj kulturni identitet i neguje osećaj pripadnosti zajednici. Rumunska pravoslavna tradicija ostavila je značajan trag na novosadskom verskom pejzažu, a verske proslave i ceremonije, koje se redovno održavaju, predstavljaju preplitanje rumunskog i srpskog pravoslavnog uticaja čime se neguje atmosfera zajedničke duhovnosti.
Rumunske tradicije i običaji su se preplitali sa kulturnim tkivom Novog Sada. Rumunska zajednica u gradu slavi razne kulturne događaje i festivale, čime se omogućava upoznavanje najstarije rumunske tradicije. Ove proslave često uključuju narodne igre, tradicionalne nošnje, muziku i kulturne predstave koje prikazuju lepotu i bogatstvo rumunskog nasleđa. Ovakvi događaji istovremeno stvaraju prilike za kulturnu razmenu, podstičući osećaj jedinstva i uvažavanja rumunske kulture u široj novosadskoj zajednici. Tradicionalna odeća, koju karakterišu složeni vezeni odevni predmeti i kitnjasti dodaci, služi kao vizuelni prikaz rumunskog identiteta, koji se ponosno nosi tokom posebnih prilika i festivala.
Rumunska kuhinja je takođe našla svoje mesto na jelovnicima novosadskih restorana i postala je divan dodatak gradskoj kulinarskoj sceni. Rumuni i Srbi, uz tradiciju, dele i kuhinju, o čemu svedoče i slična jela, poput sarmale (slično srpskoj sarmi) ili mići (složeniji oblik ćevapa) koja su stekla popularnost širom sveta, pa tako i u Novom Sadu..
Sa ponosom se može reći da i Temišvar i Novi Sad stoje kao svedočanstvo o moći kulturnog spajanja i uvažavanja, čime se pokazuje lepota i vrednost rumunske i srpske zajednice.
A ako smo zainteresovani da saznate više, mogućnost za to na pruža ovogodišnji kulturni program u Temišvaru koji možete pratiti na adresi https://timisoara2023.eu/en/
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare