0
Ruski dom u Beogradu hvali se da je najstariji ruski kulturni centar u inostranstvu. Svoj rad nije prekidao ni tokom NATO bombardovanja, a ostao je otvoren i posle invazije na Ukrajinu. Upravo ova dva istorijska događaja okosnica su propagandne delatnosti ustanove, koja bi deklarativno trebalo da radi na jačanju prijateljskih, kulturnih i međunarodnih veza „dve bratske zemlje“.
„Ruski dom“ je predstavništvo ruske federalne agencije „Rossotrudničestvo“, koja se, između ostalog, bavi dijasporom i humanitarnim radom i deluje pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova Rusije, prenosi N1.
Dakle, to je ruska državna ustanova i nalazi se u zvaničnom registru predstavništva u Srbiji, ali se direktor ove ustanove Jevgenije Baranov nalazi na diplomatskoj listi koju objavljuje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. To znači da on uživa diplomatski imunitet i sva druga prava kao diplomate ambasade Rusije u Srbiji.
Zato se ne može očekivati da utočište u „Ruskom domu“ pronađu desetine hiljade Rusa koje su napustile zemlju posle invazije na Ukrajinu, bežeći iz ideoloških razloga ili kako bi izbegli mobilizaciju.
„Znam ko su i čime se bave, pa ih ne pratim. Poslednji put kad sam gledao organizovali su dobrotvorni koncert za decu Donbasa. To ne posećuju Rusi“, kaže za N1 ruski aktivista u Srbiji Peter Nikitin.
Ko su onda gosti „Ruskog doma“ i čime se ova ustanova tačno bavi?
Kako se može videti na njihovoj Instagram stranici, između kurseva ruskog jezika, studijskih putovanja, kulturne razmene, promocije manje poznatih delova Ruske Federacije, našle su se i aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa Rusijom.
Poslednja od njih je početkom septembra objavljen konkurs za učešće na Međunarodnoj konferenciji „Dugoročne posledice bombardovanja Jugoslavije na savremeno srpsko društvo i formiranje multipolarnog sveta“. Konferenciju organizuje Fondacija Gorčakov, bliska Kremlju, a ciljna grupa su mladi novinari i blogeri, kao i stručnjaci za međunarodnu politiku i prava do 35 godina.
Pročitajte još:
Fond za javnu diplomatiju Aleksandra Gorčakova sa sedištem u Moskvi, na listi je orgnaizacija koje je sankcionisala Evropska unija. Osnovao ga je 2010. godine tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Iako se vodi kao nevladina organizacija, Fondaciju finansira rusko Ministarstvo spoljnih poslova, a ona potom finansira razne druge organizacije – mnoge u inostranstvu.
„Ključni deo programa biće brejnstorming, tokom kojeg ćemo pokušati da nađemo odgovor na pitanje: ‚Kako da mladi stvore sliku budućnosti, a da sačuvaju istorijsko sećanje?‘“, piše u objavi „Ruskog doma“ na Instagramu.
Drugim rečima, mladim novinarima i blogerima koji se 1999. godine možda i ne sećaju, ne samo iz Srbije već i iz drugih evropskih država i sa Bliskog istoka, ponudiće se „istorijsko sećanje“ koje treba da razviju, i prenesu dalje.
„Ovakva dešavanja nemaju veze sa Rusijom i nije mi jasno po kom pitanju se jedna takva ruska ustanova bavi ovim pitanjem. Jasno je da se radi o mešanju i širenju propagande da bi Srbija bila što bliže ruskoj vlasti“, ocenio je Nikitin.
On kaže da na kulturnim dešavanjima koja se organizuju u „Ruskom domu“ nastupaju potpuno nepoznati izvođači i umetnici i da tu Rusi nisu publika. Dodaje da su jedina ciljna grupa državljani Srbije koji dalje u javnosti šire rusku propagandu.
Više istraživanja pokazalo je da su glavni narativi ruske propagande da je nad Rusima u Ukrajini izvršen genocid, da Rusija nije imala drugog izbora nego da napadne Ukrajinu i da ako SAD mogu da vode ratove svuda po svetu, zašto to ne bi mogla i Rusija.
A jedan od tih američkih/zapadnih ratova je bombardovanje SRJ 1999. godine, na koje „Ruski dom“ stalno podseća. Krajem avgusta ustanova zadužena za promociju ruske kulture i nauke na svom Instagram nalogu objavila je najavu za dokumentarni film „Tihi ubica“ o posledicama radijacije tokom bombardovanja. Film je nastao u produkciji RT Doc, a emituje se na Jutjub kanalu koji „Ruski dom“ zdušno promoviše – Balkan trip TV.
„Tokom 78 dana NATO agresije na tlo Savezne Republike Jugoslavije je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, koji je i u najmanjim količinama izuzetno kancerogen. Ljudi koji su učestvovali u postupku raščišćavanja na mestima koja su bila bombardovana umirali su ili se i dalje leče od onkoloških bolesti. Nakon 25 godina posledice ekološke katastrofe iz 1999. su i dalje prisutne na ovim prostorima“, piše u najavi filma.
Svoje viđenje bombardovanja u filmu iznosi i direktor „Ruskog doma“ Jevgenij Baranov, „nekadašnji televizijski novinar, ratni izveštač sa prostora SRJ od 1998. godine“.
Jedna od rado viđenih u Ruskom domu je i pevačica Danica Crnogorčević, kojoj su ambasador Aleksandar Bocan Harčenko i patrijarh Irinej u decembru 2023. godine uručili priznanje „Za ljubav i vernost“, koje Ruska Federacija daje porodicama s više dece.
Danica Crnogočević, majka petoro dece, supruga sveštenika i Srpkinja iz Crne Gore, oličenje je tradicionalnih porodičnih vrednosti koje aktuelni ruski režim zastupa.
S druge strane, Crnogorčević povodom proslave gradske slave Niša nije pevala „Niška banja, topla voda“ već „Kaćušu“. Baš u pravo vreme, pred izvođenje pesme, u ruke joj je stigao buket iz „Ruskog doma“.
I dok se može reći da je Crnogorčević lepše lice propagande koja izlazi iz „Ruskog doma“, Noćni vukovi i „ratni reporter“ osuđen u Srbiji zbog učešća u ratu u Ukrajini, deo su priče o pridobijanju srpske javnosti za intervenciju u Ukrajini.
Zato ne čudi snimak od 8. avgusta, na kojem se vidi kako ranjeni ruski vojnik u bolničkom krevetu oblači majicu na kojoj piše „Srbi i Rusi braća zauvek“.
„Volonterske organizacije iz Srbije su uz pomoć Ruskog doma u Beogradu dopremile u Rusiju majice sa sloganom „Srbi i Rusi – braća zauvek”. Njihove kolege volonteri u Rusiji im pomažu da te majice stignu do bolnica za ranjene ruske vojnike, koji sa zahvalnošću prihvataju gest pažnje srpskog naroda“, navedeno je u objavi Ruskog doma.
Nekadašnji diplomata Srećko Đukić, koji je bio u diplomatskoj misiji u Moskvi, a od 2004. do 2011. ambasador u Belorusiji, kaže za N1 da „Ruski dom“, ali i druge institucije kao što su Srpsko-ruski humanitarni centar, Srpsko-rusko društvo prijateljstva, kao i pojedinci koji nose najveći deo propagande, imaju neograničene mogućnosti da dopru do svih delova srpskog društva.
Napominje da to nije neobično kada se zna da je Rusija jedna od glavnih stolica u srpskoj spoljnoj politici.
Đukić kaže da je Srbija preplavljena ruskom propagandom, a ruski narativ je izuzetno prisutan i bez i najmanje kritičke opaske, a kamoli kritike u javnosti.
„Položaj Rusije je izuzetan i to nije zabeleženo u analima srpsko-ruskih odnosa. To može da ima kratkoročne i srednjeročne efekte, ali proći će i to ludilo za Rusijom i Putinom“, rekao je Đukić za portal N1.
On podseća da su i ranije postojali periodi intenzivnog ruskog uticaja i „zaluđivanja“ srpskog stanovništva tom zemljom, među koje ubraja i Prvi srpsko-turski rat, ali da smo se osvešćivali i shvatali da smo sami tvorci svoje sudbine.
„Ovo će potrajati još neko vreme i stvari će doći na neku svoju ravan i Rusija će zauzeti mesto koje joj pripada“, kaže bivši diplomata.
Upitan šta treba da se desi da bi do toga došlo, sagovornik N1 kaže da čak i da pobedi u ratu u Ukrajini, Rusija više neće moći da u međunarodnim odnosima ima mesto koje je ranije imala. Tako da, s jedne strane, međunarodni procesi ne idu Rusiji na ruku, a s druge strane – procesi važni za Srbiju (Kosovo i BiH) dešavaju se mimo i van uticaja Rusije.
Đukić kaže da će se oni završiti bez ruskog uticaja, ili u pogodbi s njom, a ta pogodba će biti isključivo u interesu „velikog brata“ sa Istoka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
