0
U dva olujna nevremena u julu na teritoriji Bačke potpuno je uništeno 1.300 hektara šume, u Nacionalnom parku Fruška gora stabla su polomljena ili oštećena na čak 14.000 hektara. To su najnoviji, ali ne i konačni podaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Još se prijavljuje šteta a, uz drveće, stradale su i mnoge životinje, najviše ptice.
Koviljsko-petrovaradinski rit, specijalni rezervat prirode pretrpeo je ogromne štete tokom dve oluje. Slično je i u drugom – „Karađorđevu“, ali i u Parkovima prirode „Tikvara“ u Bačkoj Palanci i „Begečkoj jami“. Uz 1.300 hektara potpuno uništene šume, još oko 700 hektara je oštećeno toliko da se mora izvršiti kompletna rekonstrukcija.
Koviljsko-petrovaradinski rit, specijalni rezervat prirode pretrpeo je ogromne štete tokom dve oluje. Slično je i u drugom – „Karađorđevu“, ali i u Parkovima prirode „Tikvara“ u Bačkoj Palanci i „Begečkoj jami“. Uz 1.300 hektara potpuno uništene šume, još oko 700 hektara je oštećeno toliko da se mora izvršiti kompletna rekonstrukcija.
„Stradale su najviše vrste mekog drveta. To su vrbe i topole. To drveće ne može podneti izuzetno jake udare olujnog vetra. Moramo reći da su ogromne štete nastale i u hrastovim šumama. Upravo se prikupljaju podaci. U pitanju je oko 200.000 kubika drveća na prostoru Bosutskih šuma, koje je izuzetno značajno kao jedno od centralnih područja ekološke mreže“, kaže za RTS Alen Kiš iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Veću katastrofu u Bosutskim sprečile su Spačvanske šume u Hrvatskoj, koje su primile prvi udar olujnog vetra. Komšije procenjuju da je uništeno oko 2,7 miliona kubika drveća u celoj zemlji. Uz Bosutske, najveće lužnjačke šume u Evropi, i Frušku goru, u ritskom delu ispod nje, na sremskoj strani je uništeno ili oštećeno još oko 500 hektara stabala i ona se moraju obnoviti.
„Saniranje takvih šteta, gde su stabla kompletno pokidana, isprepletana, zahteva mnogo više vremena nego redovan postupak podizanja šuma. Možemo računati najmanje desetak godina da se kompletno izvrši sanacija i obnova šuma““, kaže Kiš.
Bačko podunavlje je, uz Goliju-Studenicu, jedini Uneskov rezervat biosfere u Srbiji. Prostire se na površini od skoro 177.000 hektara.
PROČTAJTE JOŠ
0
0
0
Jedno je od najbolje očuvanih rečno-močvarnih područja u slivu Dunava i utočište je velikog broja zaštićenih vrsta biljaka i životinja, poput orlova, crne rode, divlje mačke, vidri i jazavaca, ali i najveće populacije evropskog jelena u Srbiji.
„Tokom olujnog nevremena, imali smo izuzetno povećan broj prijava. U proseku negde 15–20 na dan. Što se tiče stradanja, imali smo tačno 42 jedinke koje su stradale u toku ovih olujnih nevremena – 26 roda, 14 malih ušara, jednu pčelaricu, jednog barskog petlovana, jednog orla belorepana“, kaže Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Uništenih stabala u naseljenim mestima, pogotovo u Opštini Bačka Palanka, je toliko da se ne mogu ni prebrojati. U Novom Sadu ih je više od 2.600, skoro onoliko koliko se godišnje zasadi. I dalje se popisuju i uklanjaju. Grad je oformio stručno telo, koje će isplanirati sadnju.
„Da ovaj stručni tim napravi jedan adekvatan stručan dokumenat, koji će pre svega biti srednjoročni, to jest na pet godina, jer ovakvu štetu ne možete u jednom kratkom periodu sanirati. Neophodno je da pronađemo adekvatne sadnice. Da pronađemo načine, vremenske periode i na kraju krajeva i novac za ovaj vid sanacije“, kaže Mira Radenović iz Gradske uprave za životnu sredinu.
Upravljači prirodnih dobara i korisnici šuma tek utvrđuju tačan broj polomljenih stabala, a Pokrajinski zavod, štetu u prirodi. Početkom septembra očekuju tačnije podatke i procenu vremena potrebnog za sanaciju i obnovu.