Katarina Golubović u Među nama o kršenju ljudskih prava

Koja su prava najčešće kršena tokom vanrednog stanja, da li je sve urađeno po pravilima i hoće li građani kad se te mere obustave moći da dobiju pravno obaveštenje ukoliko su im prava bila ugrožena su neka od pitanja na koja je u emisiji "Među nama" odgovarala predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Katarina Golubović.

Na pitanje da li je vanredno stanje uvedeno ustavno ili neustavno Golubović je rekla da je pravno bilo moguće da se na taj način proglasi vanredno stanje, ali ta pravna mogućnost ne znači da je to i legitimno.

Ono za šta što smo mi kao Komitet pravnika za ljudska prava zalagali jeste da u toku vanrednog stanja, pre svega, uvek damo reč institucijama da one odgovore na sva pitanja, rekla je ona, dodajući da je to pre svega Ustavni sud koji je trebao da kaže da li vanredno stanje ustavno ili neustavno uvedeno.

Na pitanje hoćemo li ikada saznati zašto se nismo pridržavali zakona koje smo usvojili 2018. godine baš za ovakve situacije, Golubovićeva je rekla da kao i u mnogim drugim sutuacijama imamo dobre zakone ali ih ne primenjujemo.

„Da smo ušli u vanrednu situaciju bojim se da bi ceo sistem zakazao“, rekla je ona, dodajući da imamo dobar zakon ali da bi on faktički kod nas bio neprimenljiv zato što se unapred nismo pripremili.

Golubović je istakla da ne opravdava uvođenje vanrednog stanja ali da kada prosto situacija nalaže da moramo da se borimo, a ono što bi trebalo da funkcioniše što je odgovornost države, a nije funkcionisalo, onda biramo da spašavamo živote.

YUKOM se, dodala je, od početka borio sa smanji štetu koja je postojala na svakom koraku od samog uvođenja vanrednog stanja za mnoga prava i zato su Kriznom štabu upućivali određene predloge, a neki su i uvaženi.

Prema njenim rečima, mi smo od samog starta vanrednog stanja imali pravnu nesigurnost.

„Svi oni koji su imali potrebu  za podršku države i gde je ta podrška izostala ili je dosta kasnije usledila zapravo su bili najugorženiji i to su najdrastičnija kršenja ljudskih prava“, objasnila je ona.

„Sigurna sam da će za to neko odgovarati ukoliko se građani obrate pravosuđu“, naglasila je direktorka YUKOM-a.