Kasetne bombe i dalje dočekuju turiste na Kopaoniku

Na Kopaoniku, odnosno kada krenete od Nebeskih stolica ka Pančićevom vrhu, možete videti obeležene klinove, povezane crvenom trakom na kojoj piše „Stop mine“. Reč je o zabranjenom području za posetioce ove planine, jer se u njemu još uvek nalaze zaostale kasetne bombe iz NATO bombardovanja.

Na Kopaoniku je pre mesec dana počelo deminiranje poslednje preostale lokacije pod kasetnim bombama, koja zauzima površinu od 35 hektara. Radi se prostoru oko Pančićevog vrha, tačnije iznad lokaliteta Nebeske stolice prema Pančićevom vrhu i južnoj strani koja se spušta ka Kosovu. Posle 21 godine od bombardovanja, ovaj deo Kopaonika je i dalje kontaminiran zaostalim kasetnim bombama.

Na Kopaonik je tokom bombardovanja 1999. godine bačeno 17 kontejnera bombi od kojih svaki sadrži po 350 kasetnih bombi. Najveći deo Kopaonika uključujući i ski staze, očišćen od kasetnih bombi koje su bačene tokom NATO bombardovanja.

„Postoji li negde mapa opasnih oblasti, pošto trake sa upozorenjem na vrhu vrlo često nema? Takođe, postoji li opasnost da je usled velikog nagiba terena i erozije tokom godina, neka od bombi neočekivano odlutala naniže, do puta ili mesta gde ljudi prolaze“, priča planinar iz Kraljeva, inače česti posetilac Kopaonika.

Berači borovnica u prostoru gde su bombe

Zanimljivo je da na nepristupačnim padinama na kojima još ima zaostalih kasetnih bombi, lokalno stanovništvo, i pored strogih zabrana, na sopstveni rizik bere borovnice.
„U ovom delu koji su demineri započeli da pretražuju, baš i nema toliko borovnica, u odnosu na niže. Pa zato ovaj deo verovatno i nije atraktivan beračima. Ali, ranijih godina bilo je berača u delovima koji nisu bili  očišćeni od bombi“, kaže Milovanović.

Direktor Nacionalnog parka „Kopaonik“ Bojan Milovanović, rekao je za Nova.rs da je ovoga puta dosta ljudi angažovano na uklanjanju kasetnih bombi.

„Praktično, reč je o poslednjem delu Kopaonika, onom jugozapadnom koji gleda na Brus i Kosovo, oko samog repetitora na Pančićevom vrhu, koji treba da bude očišćen. To je posao koji traži vreme i strpljenje. Zato je i posetiocima, kojih je ovog leta daleko više nego inače, i zanimljivo kada u blizini vrha ugledaju zaštitnu traku, a koja obaveštava da je reč o zabranjenom području“, rekao je Milovanović.

Projekat finanansiraju Vlada Srbije i USA pod pokroviteljstvom ITF fondancije iz Slovenije. Za poslove dekontaminacije kasetnih bombi angažovana je firma „Stop mines“ sa Pala iz Republike Srpske, sa ekipom najiskusnijih deminera na Balkanu. Koliko je posao opasan govori i poražavajuća statistika. Do sada su na Kopaoniku, u eksplozijama kasetnih bombi, poginula četvorica stručnjaka – deminera, a više njih je teško povređeno.

Ministarstvo odbrane je 2012. godine, u spomen ovim hrabrim ljudima koji su izgubili živote, podiglo spomenik na vrhu Suvo rudište pod nazivom „Otrgnuti od zaborava“. Na ovoj lokaciji, svakog avgusta, održava se pomen u znak sećanja na njihovu hrabrost i herojstvo.

Prvi put se vratio na Kopaonik posle 20 godina od eksplozije

Slađan Vučković, deminer koji je tokom čišćenja područja od kasetnih bombi izgubio ruke, vratio se na Kopaonik posle 20 godina. Pre dvadeset godina, Vučković je čistio istočnu stranu Kopaonika od kasetnih bombi bačenih tokom NATO bombardovanja, nesvestan da će mu to biti poslednji takav zadatak. Samo u jednom danu, Vučković je onesposobio 106 kasetnih bombi. Eksplodirala je 107. bomba. Od siline eksplozije, Slađan Vučković je izgubio obe ruke.

„Tog 25. aprila 1999. godine, promenio mi se kompletan život“, ispričao je Vučković za BBC. Vučković je od 2007. godine aktivista za zabranu organizacije Handicap International i predsednik upravnog odbora nevladine organizacije Akcija i pomoć. Aktivizmom je počeo da se bavi kako bi pomogao osobama sa invaliditetom, ali i kako bi se zalagao da Srbija pristupi Konvenciji o zabrani kasetne municije, koja je stupila na snagu 2010. godine.