Kasarne u raspadu, vojničke plate slabe, vojska u rasulu, a Vučević i Vučić vraćaju obavezan vojni rok: Koliko će nas koštati to "planinarenje"?

U Srbiji se godinama u najvišim državnim i vojnim krugovima provlači teza o ukidanju suspenzije za obavezno služenje vojnog roka, koje je “ukinuto” 2011. godine. Tačnije, vojni rok nije ukinut, već je suspendovan na neodređeni period.

Inicijativom koju je Generalštab Vojske Srbije uputio ka predsedniku Aleksandru Vučiću, čini se da je aktiviranje obaveznog vojnog roka za srpske mladiće “došlo na dnevni red”.

Podnošenje inicijative predsedniku, kao vrhovnom komandantu najavio je ministar odbrane Miloš Vućević, a to je obrazložio rečima da se ona “pokreće na osnovu procene bezbednosti u državi”, bez ikakvih konkretnih objašnjenja.

“Vraćanje vojnog roka, još jedan SNS spin”

Vojni komentator Petar Bošković i nekadašnji načelnik Uprave za odnose s javnošću Vojske Srbije, za Nova.rs kaže da je ovu inicijativu doživeo kao “klasičan spin”, jer je, dodaje on, “rejting SNS-a u padu”.

“Ovo je novo spinovanje i skretanje pažnje sa pitanja oko Kosova. SNS ponovo skreće pažnju sa onoga na čemu su zasnovali svoju neoradikalsku i radikalsku filozofiju. A svedoci smo kako se iz dana u dan razvijaju stvari oko Kosova. Sada je vojni rok novi spin, da se javnost skrene sa izbora i tablica na Kosovu, pa da se narod ponovo bavi nekim drugim stvarima”, stav je vojnog komentatora Boškovića.

Podseća da je u poslednjih 10 godina, bilo “bar 20 najava” o vraćanju obaveznog vojnog roka, od kojih “nije bilo ništa”, te i ovu inicijativu, kako kaže, tako doživljava.

Prema njegovim rečima, za uvođenje obaveznog vojnog roka, treba rešiti “niz pitanja”, a za naš portal, izdvaja tri ključna.

“Prvo, treba da se zapitamo zbog čega je uopšte ukinuto služenje vojnog roka, a ukinuto je zbog prigovora savesti. Mi smo imali više od 50 odsto mladića koji su se pozivali na prigovor savesti i išli na civilno služenje, tako je i ukinut obavezni vojni rok. Ja potpisujem da bi sada, od 100 dečaka, više od 70 odsto išlo na prigovor savesti. Mi smo usvojili to pravo, a kada ga jednom usvojite, teško da možete da ga ukinete. Ne možete vratiti vojni rok kao što je bio u vreme JNA, a da izbrišete prigovor savesti”, ukazuje Bošković.

Dalje navodi da je obavezni vojni rok “izuzetno skupa stvar”, a kao treći argument ističe propuštenu šansu za uvođenje “aktivne rezerve”.

“Mi nemamo resurse za vojsku. Kasarne su devastirane, neke su se gasile, neke su počele da se otvaraju, a i ove koje imamo ne mogu da se popune profesionalnom vojskom. Nemamo ni kompletnu logistiku da u kasarnama mogu da budu vojnici 24 sata dnevno”, kaže Bošković.

Za pet godina Vojsku Srbije napustilo 12.000 ljudi

Naš sagovornik ukazuje da je u poslednjih 10 godina strandard vojnika drastično opao i da su profesionalnim vojnicima kako kaže “ukinute sve prinadležnosti koje su mogle sa se oduzmu”. Zbog toga je kako navodi, Vojsku Srbije u poslednjih pet godina napustilo 12.000 ljudi.

“Vojnik, verovali ili ne, nema topli obrok, nema regres za godišnji odmor, prekovremeni rad im se ne plaća, a sve te beneficije imaju njihove kolege u uniformama koje su u MUP-u. Vojska je promenila fizionomiju od dolaska SNS na vlast, to se vidi i što ne možete da popunite Vojnu akademiju, a kamoli šta drugo”, zaključio je vojni komentator Petar Bošković.

Generl potpukovnik Radojčić: Inicijativa o vraćanju vojnog roka je nerazumna

Inicijativa o aktiviranju vojnog roka nije iznenadila ni Petra Radojčića, general-potpukovnika u penziji, jer se o tome, kako objašnjava “spekuliše 7-8 godina”.

I on takođe smatra da vojna obaveza uz nošenje oružja, ne može da se nameće onima koji se pozovu na prigovor savesti.

Za Nova.rs kaže, da lično, kao profesionalni vojnik i general u penziji, inicijativu vlasti doživlja kao “nerazumnu”, te ističe da je to još jedan “projekat kreatora političkih odluka”, koji odluke donose “ad hoc”, a ne na osnovu dugoročne strategije izražene na realnim procenama i opštem konsenzusu.

“Niko od nadležnih ni ne pokušava da pojasni sa kojim pretnjama se Srbija suočava, od koga to vlast zazire i zašto. Očito je da se, na najvišim nivoima odlučivanja, ne sagledava suština. Vojska je složena, dinamična i skupa organizacija, čija se reforma odvija u fazama. U tom smislu, ne treba započinjati operacionalizaciju predloga izmene regulative, pre detaljne analize - razloga zbog kojih je stao započeti proces profesionalizacije, proces koji omogućava odgovarajući nivo razvijenosti, popunjenosti, opremljenosti i obučenosti komandi i jedinica, pod uslovom da se dovrši. S toga, čudi inertnost nadležnih i odgovornih lica i organa. No, u Srbiji je malo toga uobičajeno, vlast nastavlja da srlja”, ukazuje general potpukovnik Radojčić.

90 miliona ili 600 miliona evra u prvoj godini

On ističe i da “malo ko od nadležnih”, obraća pažnju na pravne, finansijske, logističke i druge prepreke, koje dovode u pitanje efekte ponovnog vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.

Dodaje da bi ”veliki novac” morao da se uloži u renoviranje i opremanje napuštenih kasarni, nabavku uniformi i nedostajuće opreme, kao i da su dosadašnje procene o ulaganjima bile nepouzdane.

“Rekao bih da su procene bile špekulativne – kretale su se od 600 miliona evra, u prvoj godini, da bi, potom, zvaničnici u javnost iznosili i drugačije ‘procene’, po kojima bi cena iznosila od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti od broja vojnika i dužine trajanja obuke. Nije jednostavno obnoviti jednom ukinutu obavezu prema državi, a i sami ‘argumenti’ zagovornika i državnih zvaničnika su neuverljivi. Čak je i predsednik države iznosio protivrečne stavove. Jedan od razloga zašto nije izvodljivo vraćanje obaveznog vojnog roka je i nedovoljan broj adekvatnih infrastrukturnih objekata, s obzirom na to da je veći broj otuđen, kao i da su mnogi ruinirani”, zaključio je general potpukovnih Petar Radojčić.

Ko je sve najavljivao vraćanje vojnog roka?

O ukidanju suspenzije obaveznog služenja vojnog roka, donete 2011. godine, govorio je još 2017. godine Zoran Đorđević, tadašnji ministar odbrane. Ovu ideju kasnije su podržavali i njegovi naslednici na čelu Ministarstva odbrane, prvo Aleksandar Vulin, a potom i Nebojša Stefanović.

Aktuelni ministar Miloš Vučević, osim izjave o pokretanju inicijative i informacije da bi vojni rok trajao četiri meseca, nije izlazio ni sa kakvim procenama koliko bi državu koštalo vraćanje vojnika u kasarne.

Jedina dostupna informacija o finansijskim sredstvima koja su potrebna za obavezno služenje vojnog roka je iz 2017. godine, kada je procenu dao ministar Zoran Đorđević. On je tada izjavio da bi u prvoj godini aktiviranja vojnog roka bilo potrebno oko 600 miliona evra.

Đorđević je obrazložio da su tolika izdvajanja iz budžeta neophodna za opremanje spavaonica, kupovinu uniformi, čizama, maski, ishranu vojnika i plate podoficira i oficira. Naveo je i da bi u svakoj sledećoj godini izdaci bili manji.

BONUS VIDEO: Da li rado ide Srbin u vojnike?