Gotovo šest meseci nakon što je u Srbiji potvrđena epidemija korona virusa, nakon 28.751 potvrđenih slučajeva, 658 preminulih građana naše zemlje, Vlada Srbije sprema se da donese revolucionarnu meru u borbi protiv virusa - obavezno testiranje i karantin za strance koji dođu u Srbiju.
Vlada Srbije će, naime, danas raspravljati o uvođenju obaveznog karantina od 14 dana za strance i obaveze negativnog PCR testa za ulazak u Srbiju, ali i listi rizičnih i korona-fri država. Ti zaključci će sutra biti razmatrani i na Kriznom štabu, najavio je ministar Dačić.
Logična odluka, reći će većina građana, nakon šest meseci borbe sa opasnim virusom, i svih drama koje je ova zemlja preživela. Ipak, postavlja se pitanje, da li je odluka možda stigla prekasno?
Evo retrospektive.
Prvi slučaj je evidentiran 6. marta (biznismen iz Vojvodine nakon duge borbe sa virusom srećom se oporavio), 15. marta imali smo uvod u ono što će postati najradikalniji način obračuna sa pogoršanom epidemiološkom situacijom – vanredno stanje, policijski čas, potpuno zatvaranje zemlje.
Prva među odlukama, praktično, bila je totalno i neselektivno zatvaranje granice Srbije prema unutra. Stranci prosto nisu mogli da uđu u zemlju, i, očekivano, ta mera je bila razumljiva u kontekstu epidemije. Predsednik je vidno negodovao i zbog toga što i građane Srbije „mora“ da pusti u zemlju. Pohrlili su nazad sa svojih dobro plaćenih poslova u inostranstvu kako bi se jeftino lečili u Srbiji, govorio je i on i brojni drugi zvaničnici.
Posle toga, imali smo lažnu pobedu nad koronom u susret izborima, kada je politika umesto struke sela za kormilo. Šok drugog pika prvog talasa – katastrofu u Sandžaku, rekordne brojeve pacijenata na respiratorima, najviše mrtvih u jednom danu – jedva smo prihvatili, sve sa nadom da će obavezno nošenje maski dati rezultate.
Poslednjih dana otvoreno se govori da će Vlada verovatno uvesti obavezan karantin za posetioce iz drugih zemalja, i njihovo obavezno PCR testiranje, u cilju sprečavanja importovanja novih slučajeva iz drugih zemalja.
Laičko pitanje od milion dolara glasi: šta smo čekali do sada? Zbog čega ovo nije bila prva mera koju smo doneli na početku drugog pika? Zbog čega smo politizovali slične poteze komšija – Crne Gore i Hrvatske u prvom redu – a sami ostavljali otovrenim granice i za ljude koji su dolazili iz zemalja koje su očigledna žarišta (poput SAD)?
Ovako, ova odluka samo pojačava utisak da se epidemijom upravlja stihijski.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare