Oko 350 državljana Srbije koji su doputovali iz inostranstva smešteno je u karantinu u srednjoškolskom učeničkom domu "Patrijarh Pavle" na Paliluli bez osnovnih sredstava za higijenu i bez ikakavog obaveštanje koliko ćemo ovde biti, priča za Nova.rs Mirjana Mihajlović Panić. Po dolasku su testirani, ali im ni tada nije rečeeno šta će se dalje s njima dešavati.
Mirjana i njen suprug stigli su juče ujutro iz Grčke, letom iz Soluna.
„Kada smo stigli na aerodrom, dočekala nas je policija, ukrcali su nas u četiri autobusa, bez ikakvog obaveštenja gde ćemo biti smešteni, koliko ćemo biti smešteni, šta se dešava s nama“ priča Mirjana.
U učeničkom domu na Paliluli su smešteni uglavnom četvoro ljudi u jednoj sobi sa toaletom.
„Najveći problem je što nemamo osnovna sredstva za higijenu, a znate da te tečne stvari nismo mogli da unesemo gore u avion. Nemamo ni toalet papir, da ne pričam o dodatnim sredstvima za dezinfekciju koja su svima potrebna u ovom trenutku“, objašnjava i dodaje da je higijena generalno loša, da su sobe prljave.
Sapun i zaštitne maske su, kako navodi, dobili tek danas popodne, više od 24 časa pošto su došli u taj smeštaj.
U tom karantinu, kako navodi Mirjana, ima i starijih ljudi i male dece, za koje su uslovi posebno teški.
Testirali su ih juče popodne, kada su im uzeli brisa iz grla i nosa.
„Ni tada nam niko nije rekao šta se s nama dešava. Čuvaju nas vojnici, koji su zaista ljubazni prema nama i pokušavaju da smire situaciju. Međutim, niko nam ništa ne govori“ ističe.
Ono što je dodatno porazilo je činjenica da kada su preko službi za dostavu pokušali da naruče da im se donosu neke osnovne namirnice, samo dostava im je, kako ističe, naplaćena 700 dinara.
„Dve pice i dve koka koštale su nas više od tri hiljade dinara. ‘Deru’ nas za dostavu što je malo nehumano u ovim uslovima, jer nemaju ovde svi novca“, objašnjava Mirjana.
Ona i suprug vratili su se iz Soluna, u koji su se preselili krajem novembra prošle godine zbog njegovog posla.
„Međutim, kako je krenula epidemija, sve je stalo do daljega i morali smo da se vratimo, jer smo ostali bez posla i bez sredstava za život“, dodaje Mirjana.