Kancerogeni arsen u Boru napada kroz vazduh, vodu hranu: Batut mora da reaguje

Visoko toksična kancerogena materija arsen napada građane Bora ne samo iz vazduha, već i kroz vodu i hranu, a osim raka pluća, može prouzrokovati različita teška oboljenja, zbog čega je važno da Institut za javno zdravlje Batut, uradi epidemiološku studiju i ustanovi uzrok i posledice, kako bi se predupredile brojne zdravstvene komplikacije kod ljudi, kaže za Nova.rs toksikolog Petar Bulat, profesor na Medicinskom fakultetu.

Podsetimo, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društvo mladih istraživača iz Bora, pre nekoliko dana podneli su Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora nad kompanijom Zijin Bor Copper doo, zbog sumnje da su visoke koncentracije arsena u vazduhu tokom 2021. godine u Boru posledica prerade rude u topionici bakra u okviru njihovog privredno-industrijskog kompleksa.

Visoke koncentracije arsena zabeležene su i tokom 2022. godine, a krajem januara koncentracija arsena u vazduhu bila je čak 180 puta viša od dozvoljene.

„Vrednosti arsena u vazduhu u Boru su jako visoke i bilo bi potrebno da se uradi ozbiljnije istraživanje, kako bismo videli šta se tamo dešava, jer tako visoke vrednosti moraju da utiču na zdravlje ljudi. To nije samo direktno udisanje arsena, već ova materija ulazi u lanac ishrane, što se mora uzeti u obzir. Neophodno je preduzeti određene mere. Primenom savremenih tehnoloških mera taj arsen bi možda mogao da se komercijalizuje i verujem da to može nekako da se reši. Arsen je kancerogena materija i put ulaska u ljudski organizam je najčešći kroz vodu i hranu, ali u ovakvoj situaciji, kakva je u Boru, oštećuje zdravlje i kroz vazduh“, objašnjava profesor Bulat.

Arsen na površini zemljišta raste i kontaminira sve što je u njegovoj blizini, a tu je najčešće i izvor naše ishrane.

„Sva hrana koja raste iz zemlje mora dobro da se opere, posebno jagode, zelena salata, spanać, čak i luk, krompir, ali i jabuke i kruške. Sve to može biti kontaminirano zbog visoke koncentracije arsena“, upozorava naš sagovornik sa Medicinskog fakulteta.

Veoma je važno što pre uraditi temeljnu epidemiološku studiju.

„Ispitivanje treba da uradi Institut za javno zdravlje Batut, ali i Medicinski fakultet. Morali bi da oforme multidisciplinarni tim, koji mora da uključuje ekologe, toksikologe i druge stručnjake. Oni će uraditi studiju, a na osnovu rezultata ćemo uvideti veličinu problema i povezati ih sa parametrima koje imamo. Ta studija pokazaće sve zdravstvene efekte, uticaje arsena na zdravlje, koji ne samo da izaziva rak pluća nego i druge bolesti. Zna se sa kojim karcinomima se povezuje arsen, a u Boru je bilo i povećane koncentracije sumpor-dioksida, koji dovodi do oštećenja disajnih puteva. Tako da već oštećene disajne puteve kod ljudi, sada napada arsen, što onda dovodi do ozbiljnih posledica po zdravlje. Treba uraditi analizu oboljevanja, ali i sagledati količinu arsena koju u organizam unose građani Bora, a to se radi biološkim monitoringom. Uradi se analiza arsena u urinu kod stanovnika Bora u raznim dobnim grupama. Odabere se određeni broj ljudi, koji se testiraju, i na osnovu toga vidimo koliko je opterećenje organizma. Tek kad se završe studije i monitoring, možemo početi nešto da radimo i da menjamo situaciju“, naglašava profesor Bulat.

Svest o ekologiji, ističe profesor, kod građana Srbije danas je značajno veća nego pre 10 godina i to daje nadu da ćemo se u skorijem periodu osloboditi zagađivača.

Naime, RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora zahtevaju hitno sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora, koji će rezultirati nalaganjem kompaniji Zijin da sprovede tehničke, tehnološke i organizacione mere za sanaciju izvora i uzroka emisije arsena iz svojih postrojenja.

„RERI vrši analizu dokumentacije koju prikupi, a neophodno je da imamo dokaze o zagađenju i dovoljan stepen sumnje da protiv nekoga podnesemo pravni akt. RERI je do sad već podneo jednu krivičnu prijavu zbog povećane koncentracije sumpor-dioksida, što radimo uvek kada dođemo do relevantnih podataka i imamo osnovanu sumnju da je učinjeno krivično delo. Da li će u ovom slučaju biti podneta prekršajna ili krivična prijava, zavisi od inspekcijskog nadzora. Prikupljamo relevantne podatke, ne ograničavamo se na sadašnji trenutak već na sva zagađenja, koja postoje u kontinuitetu već duže vreme. Očekujem da sad svako radi svoj posao, ako inspekcija ili RERI podnesu krivičnu prijavu, tužilaštvo mora da prikupi dokaze, da urade svoj deo. Krivična prijava za sumpor-dioksid je podneta prošle godine, ali ne smemo još da otkrivamo detalje procesa. Kao pravni tim krećemo u borbu ako smo potkovani dokumentima, jer u praksi nije lako dokazati odakle je poteklo zagađenje. Sada čekamo inspekciju Ministarstva zaštite za životnu sredinu. Oni imaju rok od 30 dana da nas obaveste o rezultatima nadzora. Kada inspekcija u nadzoru dođe do određenih podataka, ima ovlašćenje da pokrene postupak“, objašnjava za Nova.rs advokatica Ljubica Vukčević iz RERI.

Studija o kontaminiranim lokalitetima

Građani Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od svih malignih bolesti osim od tumora kože, a takođe imaju veći rizik od umiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna, kardiovaskularna oboljenja. Ovo su neki od podataka koji su se našli u studiji pod nazivom „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, a u čijoj izradi su učestvovale zvanične institucije – ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine kao i Institut za javno zdravlje „Batut“.

Ipak, iako su podaci o ugroženosti zdravlja građana Bora deo studije državnih institucija poput Batuta, oni nisu dostupni na sajtu ove ustanove.

Bonus video: Zagađenje vazduha Jesmo li već otrovani