0
Slutnje članova Udruženja građana "Eko-Pančevački rit" i stručnjaka Veterinarske uprave Beograd da je pronađene uginule labudove u kanalu Vizelj u Borči "pokosio" ptičji grip, potvrdili su i pre nekoliko dana stručnjaci Veterinarsko specijalističkog instituta Kraljevo. Zbog toga je juče ovo područje oko kanala Vizelj u Borči Uprava veterine Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede proglasila zaraženom zonom na kojoj će se primenjivati određene mere zaštite.
Iz kanala Vizelj do sada su izvučene 33 uginule ptice, a uginulo ih je ukupno pedesetak, piše list Politika.
Avijarna influenca (AI), odnosno ptičji grip, veoma je zarazna bolest, izazvana virusima influence tipa A. Podtipovi H5, H7 i H9 virusa influence A redovno uzrokuju bolesti kod domaće živine, a podtipovi H5 i H7 su posebno patogeni za kokoške i ćurke, prenosi Blic.
Visoko patogeni sojevi virusa mogu naneti ogromne direktne i indirektne štete farmama živine, s obzirom na to da mortalitet može biti i blizu 100 odsto. Kod pojedinih podtipova visoko patogenih virusa avijarne influence zabeleženo je prenošenje i na druge vrste sisara, kao i na čoveka (H5N1).
Stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.
– Rezervoar i vektor virusa avijarne influence predstavljaju određene vrste migratornih divljih ptica (guske, patke, labudovi), čije je stanište u vezi uglavnom sa vodenim staništima (močvare, jezera, bare, reke). Neke od ovih vrsta ne pokazuju kliničke znakove bolesti. Migratorne ptice mogu preneti virus na ogromna rastojanja (pa i interkontinentalna) i tako vršiti značajan uticaj na biocenozu određenih regija. One mogu biti i izvor infekcija za neke autohtone vrste ptica stanarica, dvorišnu živinu, druge domaće životinje (svinje) i čoveka. Podtipovi H5, H7, i H9 virusa influence A redovno uzrokuju kliničku manifestaciju bolesti kod domaće živine – navodi se na sajtu Uprave vetrine Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako dalje navode u svom saopštenju od juče, ova zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirala u poslednjih nekoliko godina, uzorkujući kako velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine kao posledicu sprovođenja mera i postuka za sprečavanje širenja bolesti, njeno suzbijanje i iskorenjivanje, tako i velike gubitke usled posrednih restriktivnih mera u pogledu zabrane i ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa i proizvoda od živine, koje se primenjuju na u slučaju pojave AI na pogođenom području.
S obzirom na to da je bolest široko raširena u Evropi i u regionu, Uprava za veterinu organizovala je praćenje kretanja i kontrolu divljih ptica i živine na području cele Srbije radi dijagnostike i sprečavanja širenja ove zarazne bolesti.
„Poslednji slučaj AI u Srbiji potvrđen je kod labudova. Analize sprovedene u VSI Kraljevo potvrdile su prisustvo avijarne influence kod 5 uginulih labudova koji su pronađeni na lokaciji Borča, Opština Palilula, u kanalu Vizelj, na levoj obali Dunava. Trenutno je aktivno samo jedno žarište na lokaciji kanal Vizelj – Borča, dok je ostalih 5 žarišta odjavljeno“, navodi se u saopštenju Uprave za veterinu.
Ova institucija u slučaju potvrde bolesti donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje tri kilometara i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 kilometara od žarišta, kojim su propisane i naložene određene kontrolne mere. Na celokupnom zaraženom i ugroženom području vrši se popis, nadzor i kontrola zdravstvenog stanja živine na gazdinstvima, ali i divljih ptica na njihovim staništima.
U Upravi napominju da se visokopatogeni soj virusa H5N1 može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.
Zato upućuju apel: „Apeluje se na vlasnike i držaoce živine, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima kao osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.
S tim u vezi bitno je sprovoditi mere prevencije:
„U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je obavestiti veterinara radi blagovremenog preduzimanja daljih neophodnih mera“, zaključuju u saopštenju Uprave veterine.
BONUS VIDEO Briga o četvoronošcima: Ako smo ljudi, poštovaćemo i životinje
