Kalenić prvi dan posle blokade je čista ljubav

"Komšinice, treba li vam još jedna kesa", pita ljubazni prodavac ribe, videvši da grcam pod teretom kesa, jer kolica iz principa neću da kupujem. "Treba mi još jedna ruka, komšija." "Evo, ja imam dvije. Hoćete da vam dam jednu?", smeje se on.

Kalenić, na dan kada je su pijace ponovo otvorene, ne izgleda baš kao nekada. Možda zato što je sreda, možda zato što ljude i dalje strah da se mešaju s ljudima, uglavnom – polovina tezgi je prazna, a sve do jedne obmotane su folijama.

Ne rade svi ulazi i izlazi na pijacu, već samo po jedan ulaz i izlaz ka Maksima Gorkog, i jedan prema Njegoševoj. Pijaca je otvorena od 7 do 15 sati svakog dana.

„Ima posla, ima, kako da ne“, kaže jedan veseli cvećar. Isto nam je potvrdila i gospođa koja prodaje pečurke na tezgi bliže „Infostanu“, i dodala da im niko iz uprave pijace nije pričao kakvu proceduru treba da sprovode. Postavili su im folije na tezge i rekli im da od sutra mogu da počnu da rade.

Iako je pola tezgi prazno, na Kaleniću ćete naći sve što i pre – meso, ribu, jaja (10, 12 i 13 dinara), mladi i švapski sir (500 dinara kilo), jagode (250 kilo), tikvice, paradajz (250), krastavce (200), mlade krompiriće (250), domaći paradajz (300)… Ima i lala (60 dinara komad), i kala, raznih voćnih sirupa (300-400 dinara flaša), turšije, dalmatinskog maslinovog, suvih smokava, voća…

Jedino je deo pijace sa drangulijama i garderobom prazan, ostali smo u nadi da će u subotu biti pun novih artikala koje volimo da prebiramo i da se malo cenjkamo. Čisto da bude zanimljivije.

Danas je bilo i dirljivih susreta na Kaleniću, između kupaca i prodavaca koji se nisu videli mesec dana, koliko pijace ne rade.

„Pa gde si ti, nema te više ni na Konjarniku, ne viđam te nigde, ajde popij jednu s nama“, zovu prolaznika s tezge gde prodaju razne vrste maslina, tvrdi sir i dalmatinsko maslinovo ulje.

„Nema me, preselio sam se, a znaš da mi je srce ostalo na Konjarniku“, žali se on.

Svi prodavci su obavezni da nose maske i rukavice. Pored brojnih obaveštenja na svakom koraku o obaveznom rastojanju od 2 metra (koga se mušterije, pravo govoreći, uopšte ne drže) i o drugim merama zbog pandemije.

U hladnu salu sa sirom, jajima i slaninom vratili su se čak i golubovi. Poluprazna je, kao i inače sredom popodne, a tri prodavačice ispred stoje i puše. Na pitanje da li su sad cene više, kada su počeli da rade, kažu da nisu, i da je sve potpuno isto – i roba, i cene.

Uz sve vanredne mere, otvoreni Kalenić, svima koji ga vole i rado posećuju, budi nadu da će sve ovo uskoro da se završi, i da ćemo posle pijace čak moći da svratimo i do „Momenta“ da nakratko spustimo kese i uživamo u kafi.

Uzgred, Vračarci su, a to je najvidljivije u Njegoševoj, patentirali novu vrstu izlaska – okupljaju se ispred kafića i piju kafu za poneti. Navika je čudo, i iako nema gde da se sedne, komšijama je dovoljno da malo „izbleje“, čak i stojeći u grupicama (na rastojanju od 2 metra), jer ovaj dan je prosto bio previše lep da bi bio propušten.

I ovako „okrnjen“ i sa upola manje prodavaca nego inače, Kalenić je iskustvo lepo kao i pre mesec, dva, godinu ili 20 – da se samo proštetate i kupite pet lala, pa vredi.