Kako stvoriti naučnu elitu: Piše profesor Dragan Uskoković

Poput vrhunskih fudbalera, košarkaša, tenisera, šahista i drugih sportista, vrhunski istraživači predstavljaju naučnu elitu i ponos svake istraživačke institucije i zemlje. Publikovati u Science i Nature, imati svetski cenjene patente i proizvode, san je svakog mladog čoveka koji se uputi u svet nauke i visokih tehnologija. Jedna nedavno objavljena Lista visokocitiranih istraživača za 2021. godinu pokrenula je mnoga razmišljanja aktuelna za našu sredinu, a pre svega kako promeniti "maćehinski" odnos društva prema nauci, kako bi veći broj naših istraživača poneo takav epitet. Sa puno gorčine primljene su nedavne informacije da su za promociju fudbala i pored brojnih afera kojima se ne vidi kraja, izdvojena sredstva od više od milijardu eura samo za otkup prava za televizijski prenos Engleske premijer lige (Telekom 600 miliona eura za 6 godina) i za Nacionalni stadion (420 miliona eura iz budžeta za sledeće 3 godine) što je mnogo više od petogodišnjeg budžeta za nauku. Kada bi se ta sredstva preusmerila za nauku, kao dodatni stimulans da se napravi sistem izvrsnosti i prepustila timu nezavisnih uspešnih eksperata da to organizuju, ne bi se dugo čekalo na prve merljive uspehe.

Za rangiranje naučnika po uspešnosti, postoje brojne metodologije koje uzimaju u obzir broj i kvalitet publikacija, njihovu citiranost, ukupan broj citata, odnos između broja citata i publikacija, broj i kvalitet doktorata urađenih pod njihovim rukovodstvom, broj patenata i finansijski efekti proistekli iz njihove primene, ukupna sredstva koja su obezbedili za istraživanja i brojni drugi parametri. Poslednjih godina lista koju formira Clarivate, a bazira na Web of Science bazi podataka, pobuđuje veliku pažnju, zbog svoje metodologije, dosta preciznog izračunavanja i niza ograničenja koje je uvela: uklanjanja samocitiranosti, smanjenja uticaja velikog broja autora, a iznad određenog broja i njihovog eliminisanja, favorizovanja mlađih istraživača „zvezda u usponu“ u odnosu na starije, kod kojih su akumulirani rezultati iz dužeg vremenskog perioda. Nedavno je izašla lista „Visoko citirani istraživači 2021“  koja je uzela u obzir članke publikovane i citirane tokom jedanaestogodišnjeg perioda od 2010-2020. godine i koji su na kraju 2020. godine, rangirani u prvih 1% citiranosti za tu godinu i za jednu od 21 naučne discipline. Korišćenjem odgovarajuće analitičke metodologije i Web od Science baze podataka izračunata je uticajnost pojedinaca, članaka, časopisa, institucija i zemalja.

Ovogodišnja lista sadrži 24 dobitnika Nobelove nagrade, uključujući i pet ovogodišnjih, 77 „Laureata citiranosti“ koje je Clarivate prepoznao kroz analizu citiranosti kao potencijalne dobitnike Nobelove nagrade. Sve zajedno, lista sadrži 6.602 istraživača: 3.774 iz 21 specifične oblasti nauke i 2.828 za ostvarenja u dve ili tri naučne discipline, što znači da je na listi 1 od 1.000 aktivnih istraživača. Broj istraživača se u svakoj oblasti menja u zavisnosti od broja publikacija, kvaliteta i broja citata. Najmanje ih je u matematici (74) i ekonomiji i biznisu (81), a najviše u kliničkoj medicini (453). Nauka o materijalima se nalazi u „zlatnoj sredini“ sa 219 istraživača, mada ih ima još u susednim oblastima hemije i fizike.

Najviše visokocitiranih istraživača je iz SAD, 2.622, što iznosi 39,7% i u stalnom su blagom padu, tako da je prethodne 2020. godine njihov udeo iznosio 41,5%, 2019. godine 44%, a 2018. godine 43,3%. Na drugom mestu su istraživači iz Kine sa 935 ili 14,2% i jedini su u stalnom vidnom porastu, zahvaljujući ogromnim ulaganjima u nauku. 2020. godine to je iznosilo 12,1%, 2019. godine 10,2%, a 2018. godine 7,9% tako da su za četiri godine udvostručili udeo visokocitiranih istraživača. Treće je Ujedinjeno Kraljevstvo sa 492 istraživača ili 7,5%, a zatim Australija 332, Nemačka 331, Holandija 207 itd., pri čemu nema značajnijih oscilacija po godinama. Istraživači iz 70 zemalja zastupljeni su na listi, pri čemu je 82,9% iz prvih deset zemalja, a 71,4% iz prvih pet. Po prvi put istraživači iz Bangladeša, Kuvajta, Mauricijusa, Maroka i Gruzije su uključeni u listu. Visokocitirani istraživači su iz više od 1.300 organizacija iz celog sveta, a prvih pedeset, bilo da su Univerziteti, Vladine institucije ili druga tela su sa 27 i više visokocitiranih istraživača. Prvi je Harvard sa 214 visokocitiranih istraživača, druga je Kineska Akademija nauka sa 194, a zatim Stanford Univezitet koji ima 122, Nacionalni Institut za zdravlje (NIH,SAD) sa 93 i Max-Planck-Institut sa 70 visokocitiranih  istraživača. Nacionalni Univerzitet u Singapuru se na ovogodišnjoj listi navodi kao primer ogromnog napretka u broju visokocitiranih istraživača, za kratko vreme. Po prvi put je uključen na listu iz 2014. godine, da bi ove godine imali 32 visokocitirana istraživača. Puno su uložili u razvoj vrhunskih multidisciplinarnih programa i privlačenje elitnih istraživača iz celog sveta,obezbeđujući im finansijske uslove za formiranje najkvalitetnijih istraživačkih programa, kako bi bili konkurentni sa drugim istraživačkim centrima izvrsnosti u svetu i zahvaljujući tome uspeli da za kratko vreme ostvare ogroman uspeh na listama, ali i u tehnološkom razvoju zemlje.

S obzirom da je nauka kod nas uvek bila „pastorče“ društva i da smo oduvek bili po izdvajanju sredstava za nju na začelju zemalja (oko 0,3% bruto društvenog proizvoda), ova analiza to nedvosmisleno potvrđuje, jer se na njoj nalazi samo jedan istraživač koji radi u Srbiji. Nešto je bolja situacija sa istraživačima koji su potekli odavde i prve „korake“ ovde napravili, a karijere izgradili u svetu. Njih je šest na ovoj listi i svi su iz najuglednijih istraživačkih institucija iz SAD: jedan je inostrani član Srpske Akademije nauka i umetnosti, jedan je takođe inostrani član Akademije Inženjerskih nauka Srbije, a jedan je ovogodišnji kandidat za nju. Nažalost i ovo potvrđuje da se od Tesle i Pupina kod nas ništa nije promenilo i ako hoćeš da napraviš ozbiljnu karijeru u nauci, moraš da ovu svoju zemlju napustiš i stigneš do SAD. Reke pametnih, uspešnih, vaspitanih, lepih, mladih ljudi bespovratno napušta zemlju, jer ne mogu da se pomire sa nepravdama ove vlasti, ustupajući mesta raznoraznim rističevićima, atlagićima i kebarama.

Postoje, međutim, i svetli primeri, gde je korišćenje ovog pristupa pomoglo da se naš naučni proizvod „spakuje“ u svetski prepoznatljiv. U pitanju je YUCOMAT konferencija Društva za istraživanje materijala Srbije, koja se od 1995. godine tradicionalno održava svakog septembra meseca u Herceg Novom i gde se plenarni predavači poslednjih godina biraju uz pomoć liste visokocitiranih istraživača. Od 250 visokocitiranih istraživača iz oblasti novih materijala i nanotehnologija, u proteklom periodu uz jednog Nobelovca, 19 njih je govorilo, neki čak i više puta, a osam su članovi Međunarodnog savetodavnog komiteta Konferencije. Podizanje lestvice uspešnosti plenarnih predavača iz godine u godinu, dovelo je da je već sada za narednu YUCOMAT 2022 konferenciju, Herceg Novi 29. avgust-02. septembar 2022. godine,  3 Nobelovca i 13 sa ovogodišnje liste visokocitiranih istraživača, prihvatilo poziv da održe predavanja. Jedan od njih je najuspešniji (Michael Graetzel), vodeći računa o ukupnim dosadašnjim ostvarenjima, a druga trojica najcitiraniji ove godine (Zhong Lin Wang, Yury Gogotsi i Yi Cui), sa preko 30. 000 citata u 2021. godini. Treba imati u vidu da oni nisu samo nosioci velikog broja citata već „kreatori ogromnog uticaja svojih ostvarenja svetskoj naučnoj baštini“, koji su obrazovali plejadu mladih naučnika, autori brojnih patenata i proizvoda.Time je YUCOMAT definitivno svrstan u red najuglednijih konferencija iz oblasti novih materijala i nanotehnologija i služi kao primer kako se i kod nas može napraviti svetski „brendiran“ naučni proizvod.

Autor je profesor Univerziteta i Predsednik Društva za istraživanje materijala Srbije