6
Ognjen Opalić, strukovni inženjer za zaštitu na radu, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa azbestom u Evropi i svetu i stručni savetnik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, za N1 kaže da je azbest između šezdesetih i devedesetih godina prošlog veka bio u širokoj upotrebi, kao i da za njegovo uklanjanje postoji propisana procedura.
Javnost je uznemirila informacija da bi azbesta moglo da bude u Hotelu Jugoslavija i da bi se njegovim rušenjem, na način na koji se izvodi, može osloboditi velika količina azbestne prašine opasne po zdravlje. Prisustvo azbesta za sada nije dokazano, a da ga ima pretpostavlja se zbog perioda gradnje i materijala koji su se tada koristili.
Prema rečima inženjera Ognjena Opalića azbest se koristio u pregradnim zidovima, pločama, izolaciji, pločama ispod prozora, oblogama terasa, izolaciji na plafona i podovima, izolaciji kotlarnica, krovova, liftova, kućišta liftova, kočionim oblogama liftova… Tačnije, može ga biti u svakom delu nekog objekta, piše N1.
Da bi se rušenje izvelo bezbedno, tako da ne ugrožava zdravlje radnika i građana, neophodno je prvo ući u objekat, detaljno ga pregledati i utvrditi postojanje opasnih materija. Ako se utvrdi da ima azbesta, pre rušenja prvo treba izvršiti njegovo uklanjanje. To znači da se razmontiraju i uklone svi azbestni delovi, objašnjava inženjer.
PROČITAJTE JOŠ:
6
1
50
On navodi da su procedure u Evropskoj uniji i Srbiji slične i da podrazumevaju da se prilikom uklanjanja azbestnih delova koristi specijalna zaštitna oprema, aparatura i zaštitna folija, kako bi se prostor hermetički zatvorio i tako sprečilo širenje azbestne prašine.
Dodaje da se tom prilikom ne koristi alat sa velikim brojem obrtaja, da se azbestni delovi ne lome, a ako do toga i dođe obavezno je korišćenje usisivača sa HEPA filterima i prskanje sredstvima za stvrdnjavanje.
„Suština cele stvari je da prašina ne dođe u vazduh“, istakao je sagovornik N1.
Jednom kada budu uklonjeni, azbestni delovi objekta moraju da se na propisani način i zapakuju.
„Koriste se polietilenski džakovi koji se hermetički zatvaraju. Stavlja se u duple džakove i pakuje u kubne džakove ili na palete“, rekao je Opalić.
Jedino mesto na kojem se azbestni otpad može legalno deponovati u Srbiji je regionalna deponija u Lapovu, ukazuje sagovornik portala N1.
Tamo se ukopava u zemlju i zatrpava, a preko njega može da se skladišti ostali otpad, zasadi trava, čak i gradi. Jer jednom kada hermetički zatvoren dospe pod zemlju azbest više ne predstavlja opasnost po zdravlje, pošto nema mogućnosti rasipanja azbestne prašine.
Sve ove procedure regulisane su nizom propisa u Srbiji, među kojima su Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest, Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja i nedavno donet Pravilnik o uređivanju, upravljanju, odlaganju i deponovanju građevinskog otpada u toku izvođenja radova.
Opalić kaže da u poštovanju propisa Srbija kaska za Evropom, ali da je cilj Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu da je stignemo. Dodaje da je Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu imala predlog da svaka lokalna samouprava nađe mesto za trajno zbrinjavanje azbestnog otpada, ali da to nije realizovano.
O tretmanu i rušenju azbestnih objekata pitali smo i firmu PMC – inženjering doo, ćerku firmu Jugoinport – SDPR-a. Iako nam je bilo rečeno da će se javiti neko ko može da govori o temi, do završetka ovog teksta sagovornika nismo dobili.
PMC inženjering je svojevremeno bio angažovan na rušenju Azbestnog naselja na Belim vodama u Beogradu, kada su njihovi radnici u zaštitnim odelima rastavljali 14 zgrada ploču po ploču.
Uklanjanje naselja je trajalo pet godina (od 2006. do 2011. godine), a kako su mediji tada pisali – ploče su posle skidanja potapane u vodu da se ne bi raznosila kancerogena azbestna prašina. Na kraju su poslate u Nemačku, gde je trebalo da budu uništene.
Ognjen Opalić kaže za N1 da od tada do danas nema podataka o broju srušenih azbestnih objekata u Srbiji, niti da li je to rađeno po propisima.
Zbog raširene upotrebe azbestnog materijala u građevinarstvu u drugoj polovini 20. veka i kasnijim saznanjima o njegovoj izuzetnoj štetnosti po zdravlje, država je 2019. godine inicirala izradu Nacionalnog registra azbestnih objekata sa podacima o lokaciji, količini, ali i njegovom bezbednom odlaganju.
Kako nezvanično saznaje N1, ovaj registar nikada nije završen. Ministarstvo zaštite životne sredine i Agenciju za zaštitu životne sredine pitali smo dokle se siglo sa izradom registra i da li se u njemu možda nalazi i Hotel Jugoslavija. Odgovor nije dobijen.
BONUS VIDEO: Bageri načeli hotel Jugoslavija, ima li u vazduhu azbesta?