0
Antibiotska rezistencija je i dalje jedna od najvećih pretnji sa kojima se čovečanstvo suočava. Brojna istraživanja pokazuju da stanovništvo ne primenjuju antibiotike pravilno, a to podrazumeva da ih ne uzimaju adekvatno u odnosu na obrok, po tačnoj satnici, prevremeno obustavljaju terapiju, nasumično i samoinicijativno na svoju ruku uzimaju zaostali antibiotik od neke prethodne upotrebe. Sve to doprinosi razvoju otpornosti na antibiotike, a samim tim i smanjenju mogućnosti za izlečenjem.
U apotekama širom Srbije postoje farmaceuti – savetnici za antibiotike. Mogu se prepoznati po tome što na mantilu, pored licence Farmaceutske komore Srbije, nose i bedž „Savetnik za antibiotike“. Od njih se mogu dobiti savet i inofrmacija o ovim lekovima, a ukoliko pacijentu propisan antibiotik, od farmaceuta ćete dobiti malo detaljnije informacije o ovom leku.
„Jedno od pitanja koje postavljamo građanima je da li su uzimali antibiotike u poslednja tri meseca. Odgovor na ovo pitanje je veoma važan, jer daje informaciju o potencijalnim rizicima vezanim za rezistenciju bakterija na antibiotike. Kako objasniti rezistenciju na antibiotike i šta je razlog što ih ne možete tek tako kupiti kad god poželimo. Antibiotici su napravljeni tako da prepoznaju bakteriju, vežu se za neku njenu strukturu na ćeliji i unište je. Međutim, bakterije su veoma pametni mikroorganizmi. Svaki put kada dođu u kontakt sa antibiotikom one zapamte kako to antibiotik deluje. Čak mogu da prenose ovakve informacije drugim bakterijama. Ako često primenjujemo jedan isti antibiotik, veoma brzo će doći do rezistencije i gubitka delovanja, bakterije će naučiti kako da se zaštite“, objašnjava Sonja Stojiljković, magistra farmacije iz Farmaceutske komore Srbije.
Jesen je vreme kada smo stalno prehlađeni, ali važno je znati da 90 odsto tih infekcija čine virusi. Antibiotici ne leče viruse, samo bakterije, tako da u tim slučajeva nema nikakvog smisla uzimati antibiotik.
„Prehlada ima svoj tok, i spontano će proći uz mirovanje, vitamine i čajeve. Osobe koje imaju hronične bolesti treba da razmisle o vakcinaciji protiv sezonskog gripa, kao i protiv pneumokoka i pertusisa. Ove vakcine bi mogle značajno smanjiti mogućnost da osobe sa hroničnim bolestima dobiju teže oblike ovih bolesti“, savetuje Stoiljković.
Ne koristite antibiotike koji su vam ostali od prošlog lečenja
Kod virusne infekcije antibiotik nije lek izbora, jer ne poseduje antivirusni efekat. Uvođenje antibiotika u terapiju kod pacijenata sledi isključivo nakon lekarskog pregleda. Pregledom lekar sagledava pacijentovo zdravstveno stanje, određuje vrstu oboljenja i njegovu težinu, pa na osnovu činjenica vrši odabir odgovarajućeg antibiotika i doziranje. Lekari uzimaju u obzir mnoštvo faktora prilikom određivanja vrste antibiotika.
„Doziranje podrazumeva izbor adekvatne pojedinačne doze leka, zatim određivanje doznog intervala, odnosno broja sati između dve pojedinačne doze, kao i određivanje broja dana tokom kojih će terapija biti primenjivana. Kod određenih oboljenja se u terapiju može uvesti i više vrsta antibiotika. Sve su to neophodni koraci i od presudnog su uticaja na uspeh antibiotske terapije. Potrebno je da svaki pacijent primeni terapiju upravo onako kako je propisano lekarskim receptom i da lekarskim kontrolama bude praćen. Farmaceut prilikom izdavanja antibiotika dodatno savetuje pacijenta, na primer u vezi kombinovanja sa obrokom ili određenom vrstom hrane koja može umanjiti ili podstaći efikasnost leka, u vezi značaja uzimanja probiotika i slično“, objašnjava Slađana Panajotović, magistra farmacije iz Farmaceutske komore Srbije.
Pridržavanje režima uzimanja antibiotika ima za cilj da prisutna infekcija kod pacijenta tokom terapije bude efikasno izlečena bez razvoja komplikaicja. To znači da će se određene vrste bakterije eliminisati, a simptomi dijagnostikovane bolesti povući.
„Ukoliko bi pacijent sam birao antibiotik, po principu nasumičnog odabira ili uzimanjem preostalih doza od prošlog lečenja, to predstavlja ekstremni rizik od neuspešnog ishoda takvog lečenja uz pojavu komplikacija, neželjenog dejstva leka ili pojave rezistentnih sojeva bakterija. Takođe, rizik stvara svako preskakanje doze, pomeranje intervala uzimanja leka, nepridržavanje saveta o (ne)kobinovanju sa hranom, uzimanje alkoholnih pića ili čuvanje pakovanja antibiotika van prpeoručenog opsega vlažnosti i temperature za čuvanje leka (izloženost visokim ili niskim temperaturama)“, kaže Panajotović.
Rezistenciju može izazvati i rano prekidanje uzimanja antibiotika svojevoljno od strane pacijenata, a motivisano nastupanjem poboljšanja zdravstvenog stanja.
„Razlog tome je što kod pacijenta koji neadekvatno uzima lek bakterijski sojevi iz takozvane faze mirovanja mogu ubrzo preći u fazu razvoja i porasta i to verovatno još intenzivnije. Kod tog pacijenta se simptomi pogoršavaju i može biti potrebna korekcija terapije o čemu će odlučivati lekar na kontrolnom pregledu“, objašnjava Panajotović.
Otpornost bakterija na dejstvo antibiotika je globalni problem. Opasna je za svakog pacijenata zaraženog otpornom bakterijom jer je ishod lečenja neizvestan. U praksi, otpornost bakterija raste, mnogi antibiotici koji su se ranije primenjivali, sada se ne prepisuju jer nisu delotvorni. Razvoj novih antibiotika je izuzetno spor i skup proces, pa je racionalnost u primeni postojećih lekova idealno rešenje.
***
