Koronavirus svakim danom menja život u Srbiji. Zabranjen je ulazak stranim državljanima iz ugroženih područja, zabranjeni su skupovi u zatvorenom za više od sto ljudi, otkazuju se predstave i koncerti. Da li i kako na osnovu iskustva zemalja koje su se pre Srbije susrele sa ovim virusom možemo da predvidimo šta nas očekuje u narednom periodu?
Epidemiolozi su saglasni da će broj obolelih rasti, ali je pitanje kojom brzinom. Zabrinjava činjenica da je u roku od 14 sati došlo do porasta sa pet na 12 zaraženih, ali stručnjaci ističu da bi vremenske prilike mogle da nam idu na ruku, jer postaje sve toplije, a u tim uslovima se virus teže prenosi.
Srbija je zabranila ulazak stranim državljanima iz najkritičnijih područja, ali epidemiolog Predrag Kon upozorava da nas u aprilu očekuju uskršnjih praznika i veći broj poseta iz inostranstva, što svakako može predstavljati izvestan rizik.
“Do tada ima još dosta vremena da se jako dobro organizujemo u smislu nadzora i praćenja situacije i da pokušamo da što više prolongiramo eventualno pojavu neke epidemije. Ako se to i dogodi, možda će da dođe na proleće sa mnogo blažim potencijalom nego da je došla tokom zime”, smatra Kon.
Britanski mediji su preneli istraživanje naučnika iz Bazela i Stokholma, koji su procenili da je virus ove zime na najnižoj tački i da bi epidemija mogla da oslabi tokom proleća i leta, ali da opet ojača na jesen tako da bi tokom zime 2020/21. mogli da se susretnemo sa mnogo jačim talasom koronavirusa. Svoje procene temelje na dosadašnjim iskustvima sa sličnim virusima.
Međutim, ključno je što, kako prenose britanski mediji, niko ne zna sa sigurnošću kako će se virus ponašati tokom sezonskih promena. Ako se pokaže da promena godišnjih doba zaista utiče na smanjenje epidemije, stručnjaci ipak savetuju oprez, jer bi naredna zima mogla da donese vrhunac ovog virusa.
Iskustva Kine i Italije pokazuju da je važna brza reakcija institucija, ali i odgovorno ponašanje svakog pojedinca. Svi epidemiolozi se slažu da je jako važno da svako vodi računa o svojoj zaštiti, ali i da brine o tome da ne zarazi druge.
Čak iako ste potpuno ubeđeni da niste zaraženi, upozoravaju stručnjaci, potrebno je primenjivati osnovne mere prevencije i voditi računa o odnosu prema rizičnim grupama, a to su stariji sugrađani i ljudi sa hroničnim bolestima.
Mladi i zdravi, čak i ako se zaraze, dobiće blaži oblik bolesti, koji možda i “preleže na nogama”, ali baš zato je neophodno da misle o svom odnosu prema starijima i obolelima od hroničnih bolesti.
Kada je u pitanju reakcija institucija, Srbija je već preuzela niz koraka. Pored zabrane ulaska u zemlju građanima iz “rizičnih zemalja”, zabranjeni su skupovi u zatvorenom za više od 100 ljudi. Međutim, iskustva iz regiona pokazuju da su pojedine zemlje, kao Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, sa manjim brojem zaraženih nego Srbija, već preuzele drastičnije mere i privremeno su zatvorile škole.
Škole u Srbiji još uvek redovno rade jer, kako navodi resorno ministarstvo, u ovom trenutku nema potrebe za obustavom rada, a Beogradski univerzitet planira da organizuje nastavu studenata u manjim grupama. Nadležni poručuju da prate redovno situaciju i da će adekvanto reagovati. Ukoliko krenemo putem zemalja koje su ranije došle pod udar korone, jasno da je novi “vanredni raspust” vrlo izvestan.
Crna Gora, koja još uvek nema nijedan registrovan slučaj, preporučila je građanima da izbegavaju masovna okupljanja i sportske događaje, a kako prenose podgorički meidji, zbog preventivne zaštite od virusa, kruzeri do daljeg neće moći da uđu u Crnu Goru.
Pojedine kompanije već razmišljaju da li i kako mogu da organizuju zaposlene da rade od kuće kao određeni vid prevencije eventualnom širenju epidemije. Pokušavaju da dobiju preporuku šta da rade i sa zaposlenima koji ne pokazuju simptome virusa, ali su putovali sa u “rizične zemlje”.
Ekonomisti širom sveta već analiziraju da li će i kako koronavirus uticati na svetsku ekonomiju. Svetski mediji spekulišu da li koronavirus novi svetski “crni labud”. Termin “crni labud” se upotrebljava za neočekivani događaj do koga retko dolazi, a koji ima katastrofalne posledice za svetske tržišta i ekonomiju. Pitanje koje se sada postavlja je da li kronavirus može da izazove ekonomsku krizu sličnu onoj iz 2008. godine.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard već je pozvala lidere Evropske unije da više otvore državne kase u borbi protiv epidemije koronavirusa, ili da plate višu cenu za pasivnost. Očekuje se da će ova institucija objaviti nove stimulativne mere, koje će verovatno obuhvatiti novi program finansiranja namenjen manjim kompanijama i smanjenje referentne kamatne stope.
Italija će, kako evropska zemlja najviše pogođena koronavirusom, povećati javnu potrošnju na 25 milijardi evra da bi pomogla privredu i ublažila posledice epidemije. Slična najava stiže i iz Londona. gde je saopšeno da će biti izdvojeno više od 30 milijarda funti za suočavanje privrede sa posledicama koronavirusa.
Srbija je u ekonomskoj sferi reagovala smanjenjem referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena, sa ciljem da podrži privredni razvoj Srbije u okolnostima širenja koronavirusa.
Privredna komora Srbije saopštila je da nema problema u snabdevanju robom široke potrošenje, ali je pozvala i građane da ne prave bilokakve zalihe, jer nema razloga za to. PKS redovno organizuje sastanak ministra trgovine Rasima Ljajića sa predstavnicima trgovinskih lanaca u želji da se redovno prati snabdevanje tržišta robom široke potrošenje.