12
Više od tri nedelje traje pobuna studenata širom Srbije, zbog koje je stalo oko 60 državnih fakulteta u sva četiri univerzitetska cenatra, uz podršku velike većine profesora u tim visokoškolskim ustanovama. To je, svakako, tema kojom bi trebalo da se bavi javni servis i RTS je to učinio u sinoćnjoj emisiji “Takovska 10”, autora i voditelja Zorana Stanojevića. Međutim, vrlo je interesantan izbor gostiju, pošto je od četiri gosta, univerzitetska profesora, samo jedan bio onaj koji je otvoreno podržao ovaj vid studentskog protesta.
“Studentske blokade i protesti – šta dalje i kakav kompromis je realan” bila je tema jednočasovne emisije “Takovska 10” autora i voditelja Zorana Stanojevića, emitovane na Radio televiziji Srbije 17. decembra. Pozvani da govore o ovoj temi su profesori Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić i Čedomir Antić, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović i vanredni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Dejan Vuk Stanković.
Za poznavaoce prilika na Univerzitetu, ali i javnom životu Srbije, i pre same emisije bilo je jasno da je izbor gostiju simptomatičan, a sama emisija i reakcije javnosti na nju su tu samo potvrdile. Jedan od ključnih komentara koji se mogao videti na društvenim mrežama je da je u emisiji odnos snaga bio 3:1, odnosno da je doveden samo jedan profesor – Miodrag Jovanović sa Pravnog fakulteta, da priča u ime velike većine zaposlenih na sva četiri univerziteta u Srbiji koji su podržali svoje studenete u protestu.
Naime, u Srbiji je u blokadi skoro 60 državnih fakulteta. U Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu su stali svi fakulteti, dok su u Beogradu takođe u jednom trenutku stali svi, da bi juče Pravoslavno-bogoslovski fakultet promenio tu odluku. Na skoro svim tim fakultetima blokadu su podržala i naučno-nastavna veća tih ustanova, što znači profesori. Zato je vrlo interesantno pitanje kako je od svih tih profesora, od kojih su se mnogi prethodnih dana oglašavali u javnosti, javni servis kao gosta pozvao samo jednog.
Koji je bio kriterijum za odabir gostiju, Nova.rs pokušala je da sazna na samom javnom servisu. Urednik i voditelj emisije Zoran Stanojević u kratkoj SMS prepisci je samo saopštio da ne može da daje izjave bez odobrenja kuće. Zahtev smo uputili i službi RTS-a za odnose sa javnošću, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Za mnoge koji su emisiju komentarisali u javnosti, prevenstveno na društvenim mrežama, bilo je iznenađenje da je profesor Miodrag Jovanović, inače jedan od pokretača inicijative “Proglas”, uopšte dobio priliku da gostuje na RTS-u, jer se ono o čemu je govorio retko može čuti na javnom servisu.
Ukazao je na sistematsko zataškavanje razloga zbog kojih je došlo do urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici, koja je ubila 15 ljudi.
„Mogu da vam govorim o razlozima zašto podržavam studentske proteste i zašto mislim da je svako ko drži do univerzitetske profesije kao takav dužan da radi to isto. U genezi događaja koje ste pomenuli važno je da ne zaboravimo zašto su studenti, kako profesor Vuletić reče, ritualno bili ispred RTS-a. Ja ne bih rekao da su tu bili ritualno, već da iskažu nezadovoljstvo izveštavanjem javnog servisa koji se finansira i iz džepova nas građana o celoj stvari“, rekao je Jovanović. Ocenio je kao sramno izveštavanje RTS u kojem su studenti prikazani kao strani plaćenici.
Jovanović je, takođe, istakao da je u emisiji trebalo da bude mesta i za predstavnike studenata koji blokiraju fakultete i rektorate, pa da oni odgovore na pitanje da li su svi uslovi ispunjeni.
Svakako je upečatljiv i način na koji je profesor Jovanović odgovorio na česte komentare predstavnika vlasti, ali i provladinih medija da li studenti mogli da izgube godinu ako se protest produži.
“Da li će nadoknaditi svoje obaveze, ja ću vam dati lični primer. 1992, kada su ispiti bili dvosemestralni, ja sam propustio ceo junski rok, sve ispite koji su bili, jer sam bio na studentskim blokadama, pa sam završio na vreme studije. Završiće i oni studije na vreme, ovde se mnogo važniji ispiti polažu“, rekao je.
Na pitanje RTS da li govori s pozicije prosečnog studenta, kratko je dodao: „Govorim s pozicije bilo kog studenta. U to isto vreme predsednik je učio, spremao, pa je ipak završio fakultet kasnije od mene“.
Ostala tri gosta su direktno ili indirektno kritikovali blokade fakulteta i relativizovali studentske zahteve. Najdirektniji u tome je bio Dejan Vuk Stanković, vanredni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, koji vrlo često u provladinim medijima kao politički analitičar hvali politiku Aleksandra Vučića.
Stanković je ustvrdio da su zahtevi studenata ispunjeni, kao i da je država u svemu adekvatno reagovala. Nije mu jasno, kako je naveo, zašto bi se zatvarali fakulteti i pravili direktni ili indirektni pritisci na rad pravosudnih organa, kad oni, kako je naveo, nezavisno, temeljno i precizno sprovode istragu.
12
53
38
Profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić, sa druge strane, ocenio je da odgovor vlasti nije uvek bio adekvatan, ali se u analizi studentske pobune najviše skoncentrisao na načine studentskog organizovanja. Naime, za Antića, koji je i sam 1996/1997. učestvovao u organizaciji tadašnjeg studentskog protesta, najviše smeta što studenti svoje skupove zovu plenumima, što je prema njegovim rečima, “poražavajuće jer je u pitanju tekovina totalitarizma”.
Antićev kolega sa Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić, koji je do pre koju godinu bio predsednik Upravnog odbora RTS, ocenio je da su “studenti u blokadi bili korektni i pristojni, ali da je čitav protest otišao u politiku”, kao i da stvari „izmiču kontroli“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare