0
Balkanska istraživačka mreža BIRN, u saradnji sa SHARE fondacijom, objavila je otkriće da je Bezbednosno informativna agencija (BIA) tokom privođenja četvorice poljoprivrednika i ekoloških aktivista u njihove telefone ubacila špijunski softver NoviSpy i na taj način pristupila njihovim mikrofonima, kameri, porukama, lokaciji.
Sve se to dešavalo prošle godine kada se u Srbiji masovno protestovalo protiv Rio Tinta i za ispunjenje zahteva poljoprivrednika, prenosi N1.
PROČITAJTE JOŠ:
0
2
7
Aplikacija koja omogućava špijuniranje instalirana je u njihove telefone bez njihovog znanja.
BIRN piše da ovakva iskustva nekoliko poljoprivrednika i ekoloških aktivista još jednom osvetljavaju širi obrazac digitalnog nadzora i pritisaka u Srbiji.
„NoviSpy je softver za špijunažu koji se ubacuje preko USB kabla, dakle onda kada službe bezbednosti imaju fizički pristup telefonu. To je mala tajna aplikacija koja radi u pozadini, ne može se videti na interfejsu, ali može u potrošnji baterije. Podatke šalje na centralni server u BIA“, objašnjava Aleksa Tešić, novinar BIRN-a koji je objavio ovo otkriće.
Jednom kada se instalira u telefon, NoviSpy pravi skrinšotove ekrana na svakih nekoliko sekundi ili minut, dodao je.
„On takođe može da upali mikrofon i da snima razgovor koji vi vodite sa nekim u prostoriji. U pitanju je softver koji je napravila BIA – ili od nule, ili su kupili neki drugi pa ga prilagodili sebi“, rekao je on.
Poljoprivrednici i ekološki aktivisti Slobodan Vidojević, Zlatko Kokanović, Vladimir Višić i Jovan Topalović bili su među onima čiji su telefoni zaraženi ovim softverom, naveo je u svom tekstu, što su shvatili nakon što su ih novinari kontaktirali da to provere.
Prva reakcija Vladimira Višića, poljoprivrednika iz Stare Pazove, bila je smeh, rekao je on za N1.
„Ja, kao poljoprivrednik, da predstavljam neku pretnju po državu – meni je to bilo van svake pameti! Ako stvarno tako jeste, ljudi, onda su mi u ozbiljnom problemu kad se državna bezbednost bavi mnome“, rekao je on.
Međutim, smeh je kratko trajao.
„Oni su došli do mojih fotografija, poruka, ušli su u moju intimu. Imaju sve moje pristupne kodove, šifre, moj bankovni račun. To je povreda moje intime, jednostavno ulazak u moj život“, istakao je on.
On je priveden prošle godine, u Zemunu – zvanično, isključen je iz saobraćaja, jer nije imao urađen tehnički pregled za traktor.
„Zaustavili su me u Cara Dušana (u Zemunu), a pošto šlep služba nije mogla da me povuče, pristao sam da odvezem traktor do policijske stanice. Tamo su mi oduzeli telefon, na koji sam prethodno stavio PIN kod i otisak prsta. Videlo se po tom policajcu da ga pritiskaju, on je kolutao očima i pitao zašto je uopšte bitan moj telefon. Dao sam mu ugašen telefon, a dobio sam ga sa tri propuštena poziva i aktiviranim avionskim režimom. Polomili su mi ekran, skinuli sve zaštite. Kada sam ugasio avionski režim, stiglo mi je još oko 40 propuštenih poziva. Videlo se da su nešto radili na telefonu“, kazao je on.
Instaliranje softvera dogodilo se, prema svemu sudeći, u prostorijama MUP-a.
„BIA i MUP imaju veoma blizaki odnos, što Evropska komisija u svojim izveštajima za Srbiju kritikuje već godinama. Ovde je bila u pitanju saobraćajna policija, što je novi nivo mešanja. BIA ima nadležnosti da vrši policijske istrage, ali samo u svom domenu, kada je u pitanju rušenje ustavnog poretka, terorizam itd. Ovde je zabrinjavajuće to što je policija umešala prste. Oni su mu uzeli telefon, Vladimira je ispitivao inspektor MUP-a, a da li je BIA tu negde bila prisutna, ko je veštačio te telefone – ne znamo“, naveo je novinar BIRN-a.
Na pitanje da li postoji bilo kakav pravni osnov za legalnu upotrebu ovog softvera, Tešić kaže da su mu pravnici rekli da to kod nas nije pravno regulisano.
Sudski nalog za praćenje nije pokazan nijednom od četvorice poljoprivrednika, dodao je.
„Sve je rađeno kroz neke prijateljske razgovore, uzimali su telefone na neku foru, što pokazuje da policajci nisu imali zakonske osnove da to urade“, naveo je on.
Aleksa Tešić je ranije pisao da su izraelski alati za praćenje Cellebrite korišćeni za otključavanje i preuzimanje podataka drugih aktivista.
Cellebrite je ukinuo licence nakon toga, ali je licenca MUP-u obnovljena.
„To je alarmantno. Deluje kao da je ta firma čekala samo da se spusti cela afera pa da produži licencu MUP-u. Oko 90 odsto opreme za digitalnu forenziku koje koristi MUP jeste Cellebrite. Da li je BIA koristila MUP-ovu opremu ili ima svoju, ne znamo, jer nabavke BIA nisu javne“, rekao je on.
Cellebrite se koristi da izvuče podatke koji su u tom trenutku u telefonu.
Tešić kaže da ovo jeste pravno regulisano, uz sudsku naredbu, a da je ovaj alat dobar što može da se usredsredi samo na onu prepisku koja je vezana za krivično delo za koje je neko osumnjičen.
Kada neko shvati da je praćen, postoji nekoliko načina da se pravno zaštiti, dodao je.
„Jedna je prijava u Odeljenju za visokotehnološki kriminal (VTK), tu je poverenik za informaciju od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Tu je ombudsman, to jest zaštitnik građana. I tu je unutrašnja kontrola MUP-a i BIA. Amnesty je urgirao sve aktiviste i oni su svi, uz pomoć svojih pravnika, sve ove institucije kontaktirali. Međutim, ni iz jedne pet nije stigao adekvatan odgovor, a od nekih ni bilo kakav odgovor“, kazao je on.
Poljoprivrednik Vladimir Višić kaže da su on i ostali poljoprivrednici odlučili da zajedno podnesu prijavu.
„Kada sam bio u stanici i kada je trebalo da me puste, nijedan od policajaca koji su me ispitivali to nije hteo da potpiše. Bukvalno su se dodavali papirom i na kraju, ako se dobro sećam, našli jednu jako mladu devojku koja ništa s mojim ispitivanjem nije imala, da ona to potpiše. Mislim da je u pitanju izbegavanje odgovornosti, jer je na tom papiru napisano da mi je oduzet samo traktor, a za telefon ništa“, rekao je on.
Tešić kaže da su policajci verovatno bili svesni da „rade nešto prljavo“.
Pomenuti slučajevi su bili iz 2024. godine, ali to ne mora da znači da slučajeva iz 2025. godine nema.
Kako proveriti da li ste praćeni?
„Imamo neka saznanja da je nastavljeno korišćenje Pegasusa ove godine. I opet ne znači da NoviSpy nije tu, ali možda ovi trenutni alati ne mogu da ga detektuju lako. Oni znaju da su provaljeni i znaju da ovaj alat može da detektuje NoviSpy. Možda su ga promenili, možda su mu dali nešto novo da bude obmanjivo“, kazao je on.
„Pegasus može na daljinu da hakuje nečiji telefon i može da pristupa gotovo svim folderima u nečijem telefonu. Za razliku od NoviSpy, koji ne može da ‘šeta’ po telefonu, može da vidi samo ono što korisnik vidi na ekranu i da uzima screenshot, Pegasus ima pristup stvarno celom telefonu. Ali ono što ga čini mnogo skupim je to što može na daljinu da se instalira bilo kom telefonu. Skuplja verzija može to da uradi bez linka, jeftinija uglavnom podrazumeva slanje linka i da neko klikne na taj link. I za to ne postoji pravni osnov“, objasnio je Tešić.
Ukoliko je neko priveden bez papira, a sumnja da je njegov telefon zaražen, najbolje bi bilo da se javi SHARE fondaciji, dodao je novinar.
„Pre toga može da pogleda u podešavanjima, u potrošnji baterije, da li ima android aplikaciju Services. Mogu svi da provere, Amnesty je izdao taj alat, zove se Mobile Verification Toolkit“, objasnio je.
Najbolji indikator je, dodaje, fizičko praćenje.
„Fizičko praćenje znači i digitalno praćenje. Takođe, ako cure podaci u tabloide. Zlatko Kokanović je mesec dana nakon tog razgovora u policiji primetio da non-stop cure njegovi razgovori u Informer. Ostavio je telefon po strani instinktivno i bio je u pravu. Tu je i krčanje telefona, naglo trošenje interneta, zagrevanje telefona. Ali opet ne treba biti previše paranoičan, treba videti kontekst“, poručio je.