4
Upotrebna dozvola daje zgradi potvrdu da je građeno po propisima. O tome zašto je neke zgrade nemaju i šta ona znači za vašu bezbednost, razgovarali smo sa arhitektom Slobodanom Maldinijem i advokatom Jovanom Rajićem.
Informaciju, da li objekat ima upotrebnu dozvolu ili ne, možete dobiti u organu koji je izdao građevinsku dozvolu – Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Proveru istog dokumenta možete zatražiti i u opštini na čijoj se teritoriji nalazi objekat.
Takođe, da li zgrada ima upotrebnu dozvolu, može se proveriti i u bazi građevinskih dozvola na sajtu Agencije za privredne registre (APR). Potrebno je samo upisati adresu zgrade.
„Upotrebna dozvola je pismeni dokaz da je objekat spreman za upotrebu. To znači da su ispoštovana sva pravila gradnje, da je proveren objekat, da je proverena oprema objekta, instalacije mašinske, vodovod, kanalizacija i tako dalje… Da je objekat funkcionalan i da je priključen na celokupnu strukturu“, rekao je arhitekta Slobodan Maldini za Nova.rs.
On kaže da dozvolu izdaje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove i da se ona dostavlja investitoru i nadležnom građevinskom inspektoru.
„Na upotrebnu dozvolu može da se izjavi žalba u zakonskom roku. U slučaju da je donosilac rešenja o upotrebnoj dozvoli ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, za objekte javnog karaktera, onda se ne može izjaviti žalba ali se može pokrenuti upravni spor“, ukazao je.
U razgovoru za Nova.rs govori i o uslovima koje je neophodno ispuniti za dobijanje dozvole.
„Pre upotrebne dozvole mora da bude izvršen tehnički pregled objekta, on se vrši tek kad se objekat završi. Tehnički pregled predstavlja kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentaciom na osnovu kojih se objekat gradio. Naravno, i usklađenosti sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova – na materijale koji su ugrađeni, opremu, postrojenje i tako dalje.. Tehnički pregled mora da bude pozitivan jer bez njega ne može da se dobije upotrebna dozvola“, objasnio je arhitekta.
On je takođe dodao da se najčešće dešava, kad su u pitanju privatni investitori, da posao urade u skladu sa svojim projektom, a ne sa građevinskom dozvolom.
„Oni neretko dozidaju još jedan ili dva sprata, pa se onda ceo proces zadržava i traži se dopunska dozvola da se to proširi“, objašnjava.
Stručnjak je istakao da pre građevinske dozvole objekat mora da bude usklađen i sa urbanističkim uslovima, odnosno urbanističkom dozvolom.
„U urbanističkoj dozvoli postoje određeni parametri – stepen zauzetosti placa, stepen iskorišćenosti zemljišta, odnos prema saobraćajnici, regulaciona linija, građevinska linija, gabarit objekta, visine objekta i tako dalje… Ako nešto od toga ne funkcioniše – objekat ne može da dobije upotrebnu dozvolu„, rekao je Maldini.
On kaže da pre upotrebne dozvole objekat pregledaju i nadležni resori kao što je protivpožarna komisija jer svaki objekat mora da ima i protivpožarni elaborat o protivpožarnoj zaštiti, a da svaki objekat takođe pregleda i komisija iz elektrodistribucije.
Pročitajte još:
4
2
4
„Ako u bilo čemu objekat odstupa od projekta ne može se izdati dozvola. Onda se često podnosi zahtev da se izmeni građevinska dozvola što je apsurd ali je takva praksa… Pa onda ceo proces kreće iznova„, dodaje.
Arhitekta je objasnio da, što se konstrukcije tiče, objekat ne može da dobije dozvolu ako nisu podnete izjave o usklađenosti temeljne i ostale konstrukcije objekta sa zakonom, odnosno da je objekat završen u konstruktivnom smislu.
„Ako objekat nema upotrebnu dozvolu on ne može da bude uknjižen. Ako je objekat stambena zgrada ne mogu se ni zgrada ni stan uknjižiti – znači to je nelegalna gradnja. Ostaje investitoru mogućnost da to ozakoni ali se ne mogu svi objekti ozakoniti. Zna se koji su objekti predmet ozakonjenja, postoji tačna godina kada je presečeno i oni objekti koji se nalaze na satelitskom snimku do određenog datuma mogu, a kasnije koji su sagrađeni – ne mogu„, objasnio je Maldini.
On takođe dodaje da u slučaju da zgrada nije uknjižena odnosno ozakonjena ili ako nije dobila upotrebnu dozvolu, da se onda po pravilu traži izjava vlasnika da prihvata eventualni rizik korišćenja, jer je to, kako kaže, nezakonito izgrađen objekat.
„Znači ako je nešto preskočeno, kao što sada kažu u Novom Sadu da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije, u tom slučaju nije moguće da objekat dobije upotrebnu dozvolu. Železnička Stanica Novi Sad je nezakonito izgrađena i rekonstruisana stanica… Sve što je dodato i prepravljeno je nezakonito„, rekao je stručnjak.
Jovan Rajić, advokat, koji se bavi nepokretnostima odnosno infrastrukturom i izgradnjom, govorio je za portal Nova.rs, o odgovornosti službi koje vrše tehnički uvid.
On kaže da je pre sedamdesetih godina postojao drugi zakonodavni okvir, da tada nije postojala upotrebna dozvola koja bi bila uneta u katastar, odnosno da za te starije objekte u katastru ne piše da objekat ima odobrenje za upotrebu.
Što se tiče novijih objekata, on ističe sledeće: „Zakon je vrlo jasan – objekat ne može da se koristi dok ne dobije upotrebnu dozvolu. Ona jedina može da potvrdi da je objekat bezbedan„.
„Ono što se pominje ovih dana – ona privremena kao dozvola, tako nešto ne postoji… Postoji mogućnost da se objektu omogući takozvani probni period, ako niste sigurni u tom trenutku da li može da mu se izda upotrebna dozvola, koji može da traje godinu dana ali tokom tog perioda se ispituje statika i bezbednost tog objekta. Ali to ne znači da vi treba da pustite nadstrešnicu i da kažete ljudi mogu slobodno da se kreću ispod nje i da je to skroz u redu“, dodao je pravnik.
On kaže da kada se zaključuje ugovor o kreditu, da bi se uzelo neki stan, u ugovoru najčešće stoji do kada će investitor biti u obavezi da pribavi upotrebnu dozvolu.
„Tehničke službe koje su dale odobrenje, izvršile tehnički pregled, rekle da je nešto bezbedno za upotrebu a ispostavi se da nije tako – onda su oni odgovorni. Onog trenutka kad ste vi izdali upravni akt – taj koji ga je izdao ima određenu odgovornost„, navodi Rajić.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare