25
Koliko je zabrinjavajuće stanje u prosveti, najbolje su pokazale prijavne liste brucoša u junu, koji su se retko opredeljivali za studiranje na nastavničkim fakultetima. Mladi neće da rade u školi, pa neće ni da uče fakultete koji edukuju učitelje i nastavnike. Takav slučaj je bio i sa smerom Opšta fizika na Fizičkom fakultetu, na koji se u junu prijavio samo jedan brucoš. Nažalost, potencijalni nastavnik fizike je odustao i prebacio se na drugi smer. Ipak, u drugom upisnom krugu u septembru dogodio se neočekivani obrt - nastavnički smer na Fizičkom fakultetu upisalo je sedmoro brucoša. Dekan fakulteta profesor Ivan Belča kaže za Nova.rs da je bio prijatno iznenađen i srećan jer to pokazuje da nada za rad u prosveti još uvek postoji.
Ekipa portala Nova.rs prisustvovala je danas prijemu brucoša na Fizičkom fakultetu u Beogradu, na kom se na jednom od smerova koji edukuje buduće nastavnike fizike, prijavio samo jedan brucoš.
U želji da razgovaramo sa njim o tome zašto se opredelio baš za ovaj smer i kako se oseća pošto će nastavu i vežbe slušati sam, saznali smo da je ipak odustao i prebacio se na smer „Teorijska i eksperimentalna fizika“.
Tužno, ali istinito – niko neće da radi u prosveti.
Međutim, dekana ovog fakulteta Ivana Belču u septembru je sačekalo prijatno iznenađenje – na smer „Opšta fizika“ koji edukuje buduće nastavnike, u drugom upisnom krugu upisalo se sedam brucoša.
Dekan ističe za Nova.rs da je zadovoljan trenutnom situacijom s obzirom da je moglo da bude mnogo gore, te da nada za buduće nastavnike fizike postoji.
„Mladić koji se u junu prijavio za smer ‘Opšta fizika’ zapravo nije ni bio upisan, on je samo bio zainteresovan. Trenutno, posle drugog upisnog kruga, imamo sedam studenata, a moram priznati, od njih sedam, pet je realnih. Ne mogu da kažem da je to sjajno, ali bolje nego jedan student, naravno. U svakom slučaju, imam utisak da je tome doprinela neka vrsta kampanje koju smo počeli i u kojima ste nam vi, mediji, pomogli, da se nekako čuje za Fizički fakultet, pa makar i to samo pominjanje da se na jedan od smerova prijavio samo jedan đak“, objašnjava dekan.
Dodaje da je na današnjem prijemu poručio brucošima ono što i sami znaju – da budu uspešni u onome što rade.
„Rekao sam im ono što oni već znaju. Studiranjem fizike dobiće ne samo mogućnost da se bave fizikom, nego i drugim vrstima nauke i da im to omogući nekakav uspeh. Ovih sedam studenata su naši ambasadori. Oni praktično treba da promovišu fiziku, ali to će oni shvatiti u toku studija, još je rano da shvate koliko su važni“.
PROČITAJTE JOŠ:
25
11
11
11
Govoreći o trenutnom stanju prosvetnog sistema u Srbiji, dekan priznaje da ne postoje reči kojima bi opisao ono što vidi svojim očima.
„Bolje da ne kažem ništa za prosvetu jer nema reči, nema priče. Ne pomaže ni asfalt ni beton, nego samo znanje u ovoj zemlji. Jedna zemlja može da se izvuče iz krize, jedan narod može da napreduje jedino ako ima znanje i ako ulaže u to znanje i obrazovanje. Sve ostalo ništa ne znači. Važno je da toj deci damo dobre uslove, inače ništa od njihovog rada u prosveti. Nažalost, i ako završe nastavni smer, studenti gledaju da nastave drugim putem. Malo su dopunili znanje, uradili master iz nečeg drugog, upisali doktorske stduije, položili diferencijalne ispite položili i otišli negde sa strane. Tužno, ali istinito“, zaključuje naš sagovornik.
Brucoše koje smo sreli ispred zgrade Fizičkog fakulteta kada se završio svečani prijem, uglavnom su rekli da vole fiziku i da žele da se njome bave, ali da ne vide sebe kao nastavnike.
Bogdan Petrović iz Subotice upisao je smer „Teorijska i eksperimentalna fizika“, a za Nova.rs kaže da mu de dopalo „ono što je čuo danas na prijemu“. Ipak, ne bi voleo da radi u prosveti, osim kada bi morao.
„Za sada mi sve izgleda okej. Interesuje me fizika, zato sam je i upisao. Voleo bih da se bavim fizikom, da je proučavam i usavršim, ali rano je da kažem čime bih voleo da se bavim. Da budem iskren, izbegao bih prosvetu, ali ako mi se ukaže rad u školi kao prvi posao, prihvatio bih. Ali nije da bi me taj posao oduševio“, priznaje Bogdan.
Njegova koleginica Anđela Biševac iz Kragujevca takođe je upisala isti smer, ali je u jedno sigurna- nikako rad u prosveti.
„Volim fiziku, baš me zanima. Nisam sigurna gde sebe vidim u budućnosti, ipak imam još puno da guram. Ne bih radila u prosveti, iako je moja mama nastavnica biologije. Sve vidim po njoj i sve mi je jasno. Tako da, prosveta ipak ne“, podvlači Anđela, a sličnog mišljenja je i Teodora Mićić iz Bosne i Hercegovine.
„Prva želja mi je bila biomedicinski inženjering, ali nisam videla da se nudi kod nas, dok mi ovaj smer ‘Teorijska i eksperimentalna fizika’ nudi različite mogućnosti. Mogu da idem u tom pravcu, ali i ne moram, ukoliko se predomislim. Ja bih možda radila u prosveti, ne znam ni sama. Moja mama je profesor na Filozofskom fakultetu i čini mi se da prosveta nije sjajna i da nije kao što je nekad bila. Uslovi kod nas nisu kao u inostranstvu, ali razmisliću. Ima još vremena“, smatra ova brucoškinja.
Ovo je, inače, osma godina kako traje trend pada zainteresovanih brucoša za fiziku. Zato je fizika jedan od najdeficitarnijih predmeta u Srbiji.
Inače, dekan Fizičkog fakulteta jedan je od osam dekana koji su predložili ključne metode za spas srpske prosvete, a među njima su stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima.
Oni su se okupili kako bi našli rešenje za gorući problem našeg školstva – nedostatak nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju nastavnici srpskog, fizike, matematike, geografije, biologije, hemije…
BONUS VIDEO: Učenici hrabro počeli sa trećim danom male mature, studenti u Novom Pazaru najviše biraju farmaciju i arhitekturu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare