0
Biološki fakultet u Beogradu trebalo je da se konačno useli u novu zgradu, ali je ta mogućnost propala u poslednjem trenutku i pod volšebnim okolnostima. Eminentni stručnjaci sa tog fakulteta u proteklom periodu ukazivali su na brojne probleme u oblasti životne sredine - "Rio Tinto" i projekat Jadar, mini hidroelektrane, Prirodnjački muzej... Kao logično nameće se pitanje, da li su baš zbog preterane ekološke svesti ostali bez novog i preko potrebnog prostora za rad?
„Biološki fakultet je trebalo da dobije zgradu, bio je gotov i tender i projekat, sve. Ta zgrada je trebalo da bude na Novom Beogradu, zajedno sa Fakultetom za bezbednost i Geografijom. Iz nekog razloga su nas skupili sa tim fakultetima. Postojao je projekat, koji smo mi kao fakultet platili. Projekat je finansirala Svetska banka, međutim, pre manje od mesec dana dobijamo informaciju da su eksperti Svetske banke naprasno rekli da je to premala zgrada za tri fakulteta i mi dobijamo šut kartu, a prema našim saznanjima druga dva fakulteta ostaju u igri“, objašnjava za Nova.rs profesorka biološkog fakulteta Biljana Stojković.
Naša sagovornica kaže da joj nije jasno kako je zgrada koja je prema planu projektovana za tri fakulteta odjednom postala premala. U međuvremenu, njena visokoškolska ustanova ostaje u starom i priličnom neuslovnom prostoru u okviru zgrade Filološkog fakulteta na Studenstkom trgu.
„Rečeno nam je da ćemo dobiti novu lokaciju, ali to je već treća, četvrta ili peta lokacija koja nam je obećana i od toga nikada ništa nije bilo. U ovom slučaju smo bili najdalje stigli. Znali smo gde je čija kancelarija, gde je čija laboratorija. Sve smo imali u projektu i odbačeni smo kao višak“, objašnjava profesorka Stojković.
Sluti i šta bi moglo da bude uzrok.
„Ja tu učitavam naše stručne reakcije na razna dešavanja u državi, a posebno u vezi sa zaštitom životne sredine“, kaže profesorka.
Prema saznanjima naše sagovornice, neke od njenih kolega sa Biološkog fakulteta učestvovale su u izradi studije o uticaju na životnu sredinu koja i nije baš u interesu kompanije „Rio Tinto“.
Kao primere nekih reakcija i isticanja Biološkog fakulteta ona navodi i to da je njihov dekan Željko Tomanović potpisao i apel protiv mini hidroelektrana. Podseća i da je Biološki fakultet zbog bojazni od ukidanja Prirodnjačkog muzeja probudio celu akademsku zajednicu, pa se, kako navodi, odustalo od takve ideje.
„Šta god da kažemo reči će ovi drugi da nismo u pravu. Svaka naša aktivnost je bila uvek motivisana strukom, a to, ako nekom neodgovara, uvek može da tvrdi da nismo u pravu i da izmišljamo. Sa stručne strane, mi se zaista isturamo i borimo za ono što je ispravno u kontekstu zaštite životne sredine“, zaključuje naša sagovornica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
