Četrdesetčetvorogodišnji Japanac Shogan Kameda već čitavu deceniju putuje svetom bez novca, živeći samo od onoga što mu ljudi sa kojima se susretne daju, a trenutno boravi u Srbiji i oduševljen je gostoprimstvom i ljubaznošću ljudi.
Kameda, sin budističkog sveštenika, na put oko sveta se uputio pre deset godina, sa željom da nauči što više o kulturi, tradiciji, jeziku brojnih zemalja sveta.
U razgovoru za Tanjug priča da ga je, na putu po svetu, talas korona virusa zatekao u Bugarskoj, gde je zatim proveo tri meseca na autobuskoj stanici u gradu Sandanski.
„Zahvaljujući dobrim ljudima imao sam dovoljno hrane, donosili su mi ljudi i hranu i sve što mi je trebalo“, kaže Kameda.
Nakon Bugarske, Kameda je došao u Srbiju, gde boravi drugi put za vreme svog putešestvija, ali je, kako kaže, prvi put bio u severnim delovima zemlje, od Novog Sada, preko prestonice Beograda, dok je sada prvi put upoznao i jug Srbije.
Kameda je do svoje 31. godine igrao tenis.
„Nažalost, ne kao Ðoković, pa sam u 31. godini otišao u ‘penziju’ i od onda putujem svetom“, kaže on.
Ističe da je oduševljen ljudima u Srbiji, koji ga zaustavljaju na ulici, daju mu hranu, nude prenoćište.
„Tokom svog putovanja uvideo sam da su budizam i pravoslavno hrišćanstvo zapravo dosta slične religije, jer jedino budisti i pravoslavci hoće da prime putnike-namernike na prenoćište, ponude hranu, pomognu neznancima“, kaže Kameda.
Sve što nosi sa sobom Kameda je dobio na poklon, kao donaciju.
„Imam svoju fejsbuk stranu, sajt, a dosta toga dobijam kao donaciju. Bicikl sam dobio tokom svog jednogodišnjeg boravka u Kini, šešir u Hongkongu, torbu u Vijetnamu… Moja misija je da upoznam što više nacija, ljudi, kultura, naučim što više jezika jer je to jedino pravo i istinsko bogatstvo“, kaže Kameda, koji je inače kao volonter pomagao i obnovu seoske crkve u staroplaninskom selu Topli Do, a gostoprimstvom staroplaninaca je posebno oduševljen.
On dodaje da nema u planu da se vrati u svoju domovinu, već da planira da ceo svoj život provede kao svojevrsni nomad, putujući celom planetom i upoznajući različite kulture, nacije, ljude.
Ono što je Kamedu posebno fasciniralo u Srbiji i Pirotu je da je dosta toga besplatno.
„Ovde u Pirotu u centru grada imam besplatan internet, kao i „pametnu klupu“ gde mogu da napunim svoje mobilne telefone. Toga u Japanu ili bilo gde drugde nema, a i ako ima, mora da se plati, mora da se ubaci novčić“, kaže Kameda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare