0
Za pet do deset dana možemo da očekujemo prvu primenu terapije krvnom plazmom, koja će se koristiti u lečenju od infekcije Covid 19. Terapiju će dobijati pacijenti koji mogu da razviju tešku kliničku sliku ili oni koji već imaju neke teže simptome, ali bolest još nije uzela maha, objašnjava za Nova.rs imunolog Srđa Janković.
Janković navodi da će precizno biti utvrđeni protokoli i izdvojeni pacijenti kojima ova terapija može da pomogne. Važno je i da bolest nije u poodmakloj fazi, kada ova terapija ne bi imala puni efekat.
„Lečenje krvnom plazmom nije adekvatno za sve pacijente, ima najveći učinak kod onih koji imaju faktore rizika da razviju težu kliničku sliku ili su na početku razvoja teže kliničke slike, ali se bolest nalazi u nekoj početnoj ili umereno razvijenoj fazi, pre nego što je njihov organizam, stvorio sopstvena antitela. Tada ova terapija doprinosi povoljnom ishodu bolesti”, objašnjava Janković.
Kaže i da terapiju krvnom plazmom mogu dobijati i pacijenti na respiratorima, ali to nije ključni kriterijum.
Naš sagovornik dodaje i da će sve biti precizirano protokolom, a terapija će se sistemski davati onima kojima najviše može da pomogne.
„Imamo sve kapacitete i uslove, u ovom trenutku jedino ograničenje je broj rekovalescenata donora, a taj broj će rasti postepeno“, smatra Janković.
Prema njegovim rečima, uzimanje krvne plazme je stara i isprobana metoda koja je ovenčana i Nobelovom nagradom još 1903. godine.
„Ta metoda se zove pasivna imunizacija, jer se koriste gotova antitela, za razliku od aktivne imunizacije (vakcinacije), organizam ne učestvuje aktivno u tome da pokreće vlastiti imunski odgovor, već samo antitela blokiraju virus“, pojašnjava Janković.
Neophodno je da davalac krvne plazme bude potpuno zdrav.
„Donor mora da ima dva negativna nalaza, a zatim mora da prođe i period maksimalne inkubacije, radi svake sigurnosti. Onda, ako se dobrovoljni davalac odluči na taj čin, može da se uzme plazma. Uzorak se još jednom testira, da možda nema tragova virusa. Meri se i koncentracija antitela, potrebno je da ona bude zadovoljavajuća, iznad određene neophodne granice“, navodi imunolog iz Dečije univerzitetske klinike u Tiršovoj.
Prema njegovim rečima, postoji veliko interesovanje donora i veruje da će biti dosta onih koji žele da pomognu. Kako bude rastao broj onih koji su preležani koronu, rašće i broj potencijalnih donora.
Uzimanje krvne plazme obavljaće se u transfuziološkim ustanovama uz poštovanje svih protokola zdravstvene bezbednosti, a lečenje će se sprovoditi u bolnicama u kojima leže pacijenti.
„Zavodi za transfuziju će prikupljati krvnu plazmu, još će biti precizirano gde tačno. U svakom slučaju, transfuziološke ustanove će poznatim transfuziološkim metodama obavljati prikupljanje plazme, a terapija će se sprovodi tamo gde se leče pacijenti od virusa Covid 19“, navodi Janković.
On dodaje da se po protokolu u terapiji pacijentu daju jedna ili dve jedinice. Od donora se mogu uzeti najviše dve jedinice krvne plazme.
Imunolog ističe i da će sva eventualno neiskorišćena krvna plazma biti skladištena i korišćena ukoliko se pojavi novi talas zaraze.
Janković navodi i da će krvna plazma moći da se koriste i kao kratkotrajna prevencija koja se iz predostrožnosti može davati najugroženijima i najizloženijima. Vakcina je dugoročna, a ova terapija preventivno može da traje dok se antitela ne razgrade u organizmu, a to je za tri do četiri nedelje.
Predrag Ðelevski iz Glogonja prvi je građanin Srbije koji je posle ozdravljena od novog korona virusa donirao krvnu plazmu.
On je za portal 013info.rs rekao da je pre davanja krvne plazme bio na kontroli, nakon čega je radio treći test na koronu koji se radi 21 dan nakon ozdravljenja i tek kada je i taj test bio negativan dogovorio je donaciju plazme.