Školovanje jedne osobe, od preškolskog do fakulteta, u proseku u Srbiji državu i porodicu košta 34.000 evra. To je pokazalo novo istraživanje organizacije Institut za razvoj i inovacije. Autor istraživanja Nenad Jevtović za N1 kaže da su u pitanju podaci za "zamišljenog diplomca" koji je diplomirao 2018. godine, i da bi po sadašnjim uslovima u kojima raste inflacija u svetu, pa i u Srbiji, ti troškovi bili i veći. Inače, cifra od 34.000 evra je prosečna, a za osobu koja diplomira na jednom od najtraženijih fakulteta - Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, ona iznosi 36.000 evra.
Do cifre od 34.000 evra u proseku došlo se na osnovu obračuna makroekonomskih podataka iz BDP-a, a ti podaci su sređeni i predstavlju troškove države i porodice ujedno, pa bi najpravilnije bilo reći da je u pitanju trošak društva, ističe Jevtović.
„Pošli smo od troškova koje izdavaja država iz budžeta, a na to su dodati troškovi koje imaju porodice, pored toga, dodati su i razmatrani troškovi učeničkog i studentskog standarda“, naveo je autor istraživanja.
Precizirao je da su uz stanovanje, ishranu, knjige, u troškove uračunati i privatni časovi, a koliko se precizno oni mogu navesti ukazuje to da Republički zavod za statistiku govori o neformalnim izdacima i tu vidite troškove koje porodica izdvaja za privatne časove, a tu su, na primer i troškovi prevođenja diploma i onda se dođe do tog broja u proseku.
Jevtović navodi da su na Institutu u narednom istraživanju otišli i korak dalje i da su poredili troškove na osam fakulteta Beogradskog univerziteta – da bi izračunali koliki je trošak za obrazovanje mlade osobe koja je 2000. godine krenula u predškolsko, a 2018. godine je diplomirala na nekom od fakulteta. Onda je taj dijapazon daleko širi, kada pogledate da ulažete 71.000 u diplomiranog stomatologa, a dva ili tri puta manje u diplomiranog ekonomistu jasno je koliko se cifre razlikuju po fakultetima, kaže Jevtović.
On objašnjava da je udeo koji izdvaja porodica daleko manji od onog koji se izdavaja iz budžeta, ali naglašava da su naravno sve to novci građana Srbije jer kada kažemo da država ulaže, to se odnosi na budžet koji se puni iz prihoda koje građani uplaćuju. Zato je najbolje reći troškovi i investicije društva, ističe on.
„Troškovi rastu iz godine u godinu i to je očekivano, mi smo se vratili i prilagodili troškovima iz 2018. kada je zamišljeni diplomac diplomirao. Svesni smo da sada živimo u svetu u kom hara inflacija, pa to dodatno kod nas i u svetu povećava troškove obrazovanja“, istakao je Jevtović.
On dodaje da nam sve ukazuje da je potrebno razmisliti i izvršiti konkretne promene kvota koliko se upisuje mladih na fakultetima, jer na nekim fakultetima postoje slobodne kvote za budžetska mesta i u septembru, a na ETF-u i FON-u, na primer, one odmah „planu“.