"Da dočekamo i to, konačno olakšanje i korak ka normalnom životu", to se uglavnom moglo čuti u čekaonici Doma zdravlja "Stari grad", tamo gde je i novinarka portala Nova.rs, koja piše ove redove, vakcinisana.
U čekaonici oko petnaestak ljudi čeka da uskoro unese malo bezbrižnosti u svoje živote. Ljubazno osoblje i organizacija u toj zdravstvenoj ustanovi doprinose da se ceo posao obavi brzo, bez nervoze i predugog čekanja.
Prvo treba popuniti formular, zatim ga, pre samog vakcinisanja, treba predati doktorki i predočiti joj trenutno zdravstveno stanje.
„Bojana, ti si?“, ispred ordinacije srećem i druga iz osnovne škole. Dugo se nismo sreli, jedva se prepoznajemo. Doktorka ljubazna i pričljiva. Kaže mi da Fajzerove vakcine ima sporadično „stiže malo po malo i onda je problematično. Dođe, bude za jedan dan, i to je to“. Kineska je najdostupnija.
„Mogla sam da primim i Fajzer, ali eto primila sam kinesku. Jedino mi ruska nije bila opcija, ali ni sama ne znam zašto, imala sam neku averziju prema toj ruskoj vakcini od početka. Eto, prosto mi se nije nešto dojmila, potpuno iracionalno“, pokušava da mi objasni doktorka.
„Doktorka, a kako da se ponašam posle vakcine?“, pitam.
„Ma, najnormalnije“, odgovara ona.
„Ne morate baš da se napijete i opijate toliko da vas nose kući, ali neka čašica – to je u redu. Možete šta hoćete da jedete, meni je to bilo najvažnije, prema tome biram vakcinu“, kroz šalu objašnjava doktorka. Sama vakcinacija ide brzo i sve traje manje od minut. Malo je pecnulo i to je to. Sestra prepričava kako joj je bilo mnogo lakše kada su na samom početku vakcinacije dolazili samo oni stariji građani, prosek 1922. godište.
„Oni nisu imali toliko pitanja“, šali se sestra.
„Vidimo se za tri nedelje na revakcinaciji, tada ćete dobiti i potvrdu“, objašnjava ljubazno osoblje.
Treba i sačekati 15 minuta po vakcinaciji, da ne bude nekih neželjenih reakcija. To vreme je prošlo i u ćaskanju sa kolegom i prezimenjakom sa televizije N1 Milošem Milovanovićem.
„Slobodno fotkaj, ne radimo ništa zbog čega treba da se stidimo, naprotiv“, poručuje Miloš. Prošlo je i to blago peckanje, a kineski nisam progovorila. Ko zna, možda to bude neka zakasnela reakcija. Još mesec dana do iole slobodnijeg i normalnijeg života…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare