0
"Nisam imao snage da odem do WC-a. Zadnja loža boli, nisam mogao da čučnem, bukvalno. Nemaš snage da jedeš, ne osećaš ni ukus ni miris. Kašalj konstantan, dešavalo mi se da se davim, da ne mogu da dišem”, tako nam o svojim iskustvima i simptomima koronavirusa priča Dejan Jovović (35), Beograđanin koji je prošao kroz Infektivnu kliniku i KBC “Dragiša Mišović”, a, kako kaže, zbog posledica korone izgubio je baku.
Od temperature, do ozdravljenja i kućne izolacije, prešao je i kroz „pakao“, kako opisuje Infektivnu kliniku. Ipak, za lekare ima samo reči hvale.
Sve je počelo 13. marta, kada se naš sagovornik zarazio na momačkoj večeri. Prijatelj koji mu je preneo zarazu nije bio u inostranstvu, ali je bio u kontaktu sa nekim ko jeste. Osim Dejana, koronavirus su zvanično dobile još tri osobe koje su bile na tom splavu, a ima i još oko 10 njih koji su imali temperaturu, ali nisu testirani.
Dejan je pet dana posle žurke dobio temperaturu koja je bila od 37,5 do 37,8. Za nedelju dana dva puta je odlazio kod lekara u ambulanti pri Domu zdravlja Savski venac. Privatno je vadio i krv da bi video hoće li ti nalazi nešto da pokažu – svi doktori su mu rekli da, sudeći po tim nalazima, ne bi trebalo da ima koronavirus. Kaže da je zvao i Infektivnu kliniku i „Torlak“, a odgovor je bio: „Nemaš ti koronu“.
Temperaturu dobija i njegova baka, pa nakon toga zajedno sa njom odlazi i treći put kod lekara. Lekarka iz kovid-ambulante pri Domu zdravlja Savski venac odlučuje da ga pošalje na rendgen. Snimci ukazuju na početak upale pluća, ali, ipak, još uvek nije zvanično poslat na Infektivnu kliniku.
„Doktorka je rekla: Nemoj ti još da ideš, ostani ti još kod kuće. Za baku su reki: Možda bi mogla da ideš, kako hoćeš. Nebuloze“, priča nam Dejan.
Njegova baka je bila, kako objašnjava, „najavljena“ na Infektivnoj klinici. Otišao je sa njom i rekao da bi i on hteo da se pregleda.
„Nakon pregleda su rekli: hajdete gore da vas smestimo. Pa, je l’ imamo koronu? Kažu: čekaju se rezultati, po simptomima imate. Baba u jednu, ja u drugu sobu. Ušli smo u pakao, što bi rekli. Tamo je haotično, ali osoblje je super. Imali su zaštitne maske, imali su sve od opreme. Ipak, ušao sam u sobu bez grejanja, led ledeni. Pored prozora, još više ćeš da se razboliš. Jastuk nemaš, nemaš ni ćebe, dobio si čaršav. Tražio sam ćebe, dobio sam još jedan čaršav. Pokriven sam bio sa dva čaršava i spavao u zimskoj jakni. Toalet, ne daj Bože da uđeš“, tako nam opisuje Infektivnu kliniku.
U toj ustanovi proveo je dva dana, dok nisu ustanovili da sigurno ima koronu.
„Svi smo molili Boga iz sobe da imamo koronu, da bi nas prebacili u ‘Dragišu Mišovića’, pošto je ‘Mišović’ – Hilton za Infektivnu“, priča naš sagovornik.
On je prebačen u KBC „Dragiša Mišović“, ali njegova baka nije. Na Infektivnoj klinici je provela 10 dana.
„Sedam dana nismo znali da li je pozitivna ili negativna. Prvi nalaz je bio negativan, posle toga je rađen još jedan test na kojem je bila pozitivna“, priča nam Dejan i pita se da li bi njegova baka bila živa da je i ona prebačena u „Dragiše Mišović“.
„Smestili su me u zgradu A u ‘Dragiše Mišović’. Savršena zgrada, osoblje savršeno, svi su obučeni po standardima Svetske zdravstvene organizacije. Hrana je kao kod kuće, mnogo bolja nego na Infektivnoj, ali džaba kada nisam imao snage da jedem. U toj zgradi sam ležao pet dana, pogoršalo mi se stanje, nisam imao snage ni za šta, Ipak, nisam bio za kiseonik. Cimer pored mene, 45 godina, bio je prvi dan dobar, ali onda su ga stavili na neinvanzivnu ventilaciju, jer mu je, kako to kažu lekari, saturacija konstantno padala“, priseća se Dejan.
Pet dana je proveo u toj zgradi i jedva je dočekao da ga premeste u blok B, gde leže lakši bolesnici.
„U drugoj zgradi mi je bilo psihički lakše, jer su tamo lakši bolesnici. U prvoj zgradi ti znaš da ljudi umiru pored tebe i psihički pucaš, plašiš se. Konačno sam i zdravstveno bio bolje, prestala je temperatura, povlačila se i upala pluća. Testiran sam samo jednom, nalaz je bio negativan poslali su me kući i rekli: nemojte da izlazite nigde 28 dana“, priča nam Dejan i broji dane…
