Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej izrazio je zabrinutost zbog, kako je rekao, mogućih fizičkih obračuna, "čak i prolivanja krvi" u Crnoj Gori, navodeći da postoje indicije da bi se tako nešto moglo dogoditi.
„Poruka ‘Branićemo svetinje’ je vrlo jasna i zato je treba uvažiti u interesu i naroda i Crne Gore“, dodao je patrijarh u intervjuu portalu Sabornik.net.
Komentarišući tenzije u toj zemlji posle donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, Irinej je ocenio da postoji „neka želja da se Crna Gora oslobodi od Srba, da se oslobodi od sebe same“.
„Takvo stanje u Crnoj Gori su velikim delom podgrevale sile, neću da kažem koje, ali nisu znali za granice pa su se usudili da atakuju na nešto što je blisko narodu koji je u jednom vremenu izgledao daleko od svojih svetinja a mnogi su bili daleko i od svoje vere. Dolaskom Amfilohija ali malo i uticajem vremena koje se menjalo, Crna Gora je oživela, narod se počeo vraćati crkvi tako da je to danas živa crkva i živ narod u verskom pogledu i verovatno je to nekome smetalo“, naveo je patrijarh za portal Sabornik.net.
On je odbacio kao neistinite navode vlasti u Podgorici da su Ostrog, Morača, Cetinjski i drugi manastiri u Crnoj Gori bili državna imovina do 1918. godine koja je potom prešla u srpske ruke.
„To ne samo da nije istina nego je srpska crkva rodila i podigla Crnu Goru. Bez nje Crna Gora danas ne bi postojala i to je činjenica, jer su mitropoliti bili gospodari Crne Gore“, naveo je Irinej.
Dodao je da srpska država i crkva nemaju ništa protiv što je Crna Gora ponovo uspostavljena kao država.
„Oni su to i bili ali nemaju pravo da budu neprijatelji Srbiji i srpskom narodu. Današnje stanje u Crnoj Gori je velika šteta po sam narod i one koji se deklarišu kao Crnogorci“, ocenio je patrijarh.
Naveo je i da su papa Francisko i „svi patrijarsi“ dali podršku srpskoj crkvi u Crnoj Gori povodom spornog Zakona o slobodi veroispovesti, dodajući da je jedino rešenje za prevazilaženje trenutnog stanja da taj akt bude povučen.
„Nema ni govora o verskoj slobodi već je želja da se dodje do svetinja i imanja i da se povere nazovi mitropolitu Mirašu Dedeiću koji je raščinjen zbog nekih nedela. Želja vlasti je da ima svoju autokefalnu crnogorsku crkvu, što ovaj narod nije prihvatio“, ocenio je Irinej.