1
"Ako neko želi da nađe pravog krivca, on će se utvrditi, jer je teško to da se isfabrikuje da ne bude tako", izjavio je za N1 građevinski inženjer Aleksandar Opsenica komentarišući nesreću u Novom Sadu, kada je u rušenju nadstrešnice Železničke stanice poginulo 14 osoba.
Šta podrazumeva upotrebna dozvola za korišćenje nekog objekta, da li je ona jedini garant bezbednosti i šta posle tragedije u Novom Sadu o sistemu – u kom ministarstvo odbija da izda upotrebnu dozvolu preduzeću koje je nadležno, a objekat čiji je ona predmet nesmetano radi – govori politika gradnje u Srbiji?
„Izostanak upotrebne dozvole ne znači eksplicitno da je objekat nebezbedan, ali se konstatuje da ona ne postoji. Da otvaramo priču da li objekat treba da se koristi ili ne je sumanuto, jer je u Novom Sadu poginulo 14 ljudi“, kazao je Opsenica, prenosi N1.
Kako je rekao, praksa neizdavanja upotrebne dozvole za objekte koji se već koriste nije nepoznata u Srbiji.
„To je proces koji nije počeo juče, postoji mnogo objekata koji nisu dobili upotrebnu dozvolu, iznenadili biste se kad bih vam rekao koji. Naravno da to ne sme da se radi, u zakonu lepo piše i čemu služi i šta je sadržaj dokumenacije za upotrebnu dozvolu. Puštanje u rad nekog projekta nije samo sečenje vrpce i intervjui, pitanje bezbednosti je u preseku svega ovoga. Ne znam da li postoji eksplicitan odgovor“, rekao je Opsenica.
Ali, pravi poređenje sa privatnim investitorima.
„Kada bi ovaj projekat bio privatan, kad bi se investitor odvažio da ne podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i svu dokumentaciju pre tog papira na kraju, kada bi izašla inspekcija i konstatovala da nema upotrebnu dozolu, bio bi zatvoren objekat i investitor bi bio krivično gonjen“, naglasio je.
Pročitajte još:
Opsenica kaže i da je, kada je u pitanju privatni investitor, kada se objekat završi, on sa svim papirima i sa upotrebnom dozvolom ide u katastar da ga uknjiži. „Ne znam da li država treba da se uknjiži na ovome“, rekao je.
„Zbog vremena koje nam nedostaje, zbog nekih nesmotrenosti, ulazimo u neko zaustavno vreme. A neko definiše neki važan datum da se nešto otvori… Nije nepoznato da nisu izdavane građevinske dozvole za projekte od značaja. A to što se desila tragedija pre osam dana i što je na osnovu toga promenjen kontekst tih saznanja, sve nas dovodi do pitanja – da li je neko trebalo da postavi pitanje tada, pre nego što se ovo desilo“, izjavio je Opsenica.
Ali, kaže, neke stvari su postale uobičajene i nisu od juče.
Na pitanje koliko je važno da se ima upotrebna dozvola, Opsenica kaže da ta dozvola nije formalna stvar, već da je to „potvrda da je objekat u svemu, po kvalitetu, sa atestima, da je gotov“.
„Ne znači da nije bezbedan ako nema upotrebnu dozvolu, da je izgrađen nekvalitetno, ne znači da će da se sruši. Ali ako nema dozvolu, postoji verovatnoća da je nešto propušteno, da je mimoiđeno i da možda može da se desi incident“, naglasio je.
Izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ni Most na Adi nije dugo imao upotrebnu dozvolu a koristio se, Opsenica nije želeo da komentariše. „Mislim da nema smisla za komentar“, rekao je.
Ponavlja da upotrebna dozvola nije nikakva formalnost.
„Ali se kod nas svodi na formalnost. Ona je možda formalnost kada rade profesionalci, kad sve držite pod kontrolom, kad se sve uradi kako treba. Vreme u kojem živimo je namestilo da je to postala formalnost, ali ona to nije“, ocenio je Opsenica.
Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije izjavio je da je potvrda o prijavi radova za Železničku stanicu u Novom Sadu izdata tek 16. oktobra, samo dve nedelje pre nesreće u kojoj je poginulo 14 ljudi a tri osobe su teško povređene.
„Ne znam kako bih vam rekao, u nekom uobičajenom životu, kada imate privatne investitore, koji obezbede građevinsku dozvolu, spreme dokumentaciju, ugovore posao sa izvođačem, i tamo piše u zakonu ako investitor i izvođač rade bez građevinske dozvole, onda tamo imaju neke kaznene mere. Konstatovano je da izvođač radio bez dozvole, a i da je investitor radio bez dozvole. Šta to znači, otvara se pitanje. To se desilo u državi Srbiji“, rekao je Opsenica.
Gost N1 kaže i da jako žali i da je nesrećan što je inženjerska struka dozvolila da se nađe u ovoj prilici.
„Nisu tu samo inženjeri, ima puno specijalizacija koje zajedno iznose ovakav poduhvat. Imamo puno kolega iz inostranstva, imamo sam brojne pozive da protumačim šta se desilo, i bilo mi je jako neprijatno da objasnim nekim ljudima koje viđam po svetu, kako je to moguće da u jdnoj državi gde je država bila investitor, da ne postoji neki uobičajeno očekivan dokument“, priča Opsenica.
N1: Kao što je?
„Šta god, sad pričamo o građevinskim dozvolama“, kazao je.
Kao i beogradski „Prokop“, i stanična zgrada u Novom Sadu nije imala upotrebnu dozvolu, a nije ni podnet zahtev.
„Ima sad puno stvari koje se ovde otvaraju. Prva greška je što investitor nije naručio šta je trebalo da naruči. A onda otvaramo pitanje da li je izvedeno baš po projektu, u tom vremenu i da li je urađeno nešto da bi se nadoknadilo vreme. A onda da pitamo i da li je trebalo da se dodatno optereti, jer je ona stajala od 1960-tih godina, a sada se srušila“, rekao je Opsenica.
On je izrazio bojazan da „ćemo jako teško da odredimo koji nam je prvi korak da se ove procedure više ne tolerišu i da se ove nesreće više ne dešavaju“.
„I ne može se niko abolirati ako je učesnik u svemu ovome“, poručuje.
Na pitanje da li je zaista teško utvrditi ko je kriv, kao što kažu vlasti, Opsenica misli da nije.
„Ako je sva potrebna dokumentacija valjano tretirana i vođenja, a ja želim da verujem da su moje kolege bile odgovorne, neko možda nie bio spreman da kaže ovo nije u redu, ali moraju da postoje tragovi. Ako neko želi da nađe pravog krivca, on će se utvrditi. Teško je to da se isfabrikuje da ne bude tako, imate dnevnik, imate knjigu, dopise razne“, navodi.
A čuli smo u jednom gostovanju da postoji pečat koji nije iz odgovarajuće specijalizacije.
„Dakle, neko je svoj pečat založio i stavio tu, ali je neko prihvatio da neodgovarajući pečat bude prihvaćen da je odgovarajući. Neko je trebalo da kaže – ti nisi nadležan za to, nisi iz te struke“, izjavio je Opsenica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
