1
Već osam godina radimo, pre svega informativni program, ali smo shvatili da to što mi radimo jeste važno ljudima u Srbiji. Imamo osećaj da način na koji mi informišemo nepristrasno, objektivno i kritički je važan za društvo, kaže za "Novu" Igor Božić, programski direktor N1 televizije.
„Shvatili smo da je sada pravo vreme, jer se raspisuje konkurs za nacionalno emitovanje, da onim što smo u prethodnih osam godina radili zaslužujemo više nego neki drugi koji su do sada emitovali. Pre svega što mi poštujemo domaća pravila, iako smo registrovani u Luksemburgu, ali kod nas nećete videti kršenje propisa ni u broju minuta u reklamama, nećete videti govor mržnje, nećete videti nasilje, svega toga nema u programima N1. Naprotiv, ima zalaganja za ljudska prava, za prava radnika, socijale, dakle želimo da budemo na strani pravde i ugroženih ljudi, kojih je u ovoj zemlji dosta“, priča Božić o motivima prijave za dozvolu za nacionalno emitovanje.
Kako je raditi u okruženju u kome se na nacionalnim frekvencijama govor mržnje dozvoljava?
-Mi to na svojoj koži vidimo, bukvalno svakodnevno smo provlačeni što kroz tabloide, što kroz neke druge emitere sa nacionalnom frekvencijom koji se bukvalno obračunavaju sa onim što mi radimo – da li zbog gosta koji je bio kod nas u emisiji i nešto rekao, da li zbog toga što smo postavljali nezgodna pitanja predstavnicima vlasti, na terenu, nažalost, jer oni ne žele da
dolaze kod nas u program, ali u svakom slučaju N1 je postao deo svakodnevnih napada i govora mržnje provladinih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom.
REM bi trebalo da bude telo koje reguliše rad nacionalnih emitera, a to se ne dešava. To telo je blisko vlastima, istovremeno REM se podnose zahtevi za dobijanje prava na emitovanje na nacionalnoj frekvenciji. Koliko je realno nadati se frekvenciji?
-Mi možemo da uradimo ono što je do nas. To su pravila igre, REM odlučuje o nacionalnim dozvolama. Nemamo drugu mogućnost nego da ispoštujemo proceduru i to što zakon predviđa. Na njihovu čast će biti da nas odbiju ili da nam dozvole, ali, suštinski , mi nemamo drugu mogućnost nego da igramo po pravilima i po zakonu. Neki drugi to možda ne rade na taj način, ali smi smo navikli i zalažemo se za pravnu državu, pa se nadamo da će ovde ona jednom biti i viđena.
Kako smo došli do toga da je uspeh postaviti pitanje?
-Vrlo često je tema kako je neko postavio pitanje, a to je u ovom poslu nešto što se sasvim podrazumeva. Uopšte se ne gledaju nekakve finese nego sama činjenica da je neko mogao da postavi pitanje. U poslednjih mesec dana smo, recimo, dobili nekoliko jasnih dokaza da je vlast namerno i svesno izbegavala da dolazi, čak i kod ljudi koji su možda i voljni da dođu na nekakav duel ili na intervju na N1, mi smo imali sada eksplicitan dokaz da oni ne žele, da imaju zabranu da dolaze, kao što je Zorana Mihajlović, koja je dala neku kratku izjavu vašem novinaru, čak i ona je prošla kroz toplog zeca zato što je to uradila. E to je odnos prema medijima, koji do sada nije viđen čak ni devedesetih.
Da li je to cenzura ili pokušaj da se umanji kredibilitet medija?
-To je pokušaj stavljanja pod kontrolu. Vlast nastupa iz pozicije moći da ona nameće teme, da nameće priče, da vam ona govori koga smete, a koga ne smete da zovete. Ko god je neposlušan, on će proći ovako kao mi, zatvoriće mogućnost da imamo sagovornike sa te strane i na taj način će pokušati da ga diskredituju. Vrlo često ćete čuti „oni su opozicioni mediji“. Pa kako smo to mi opozicioni mediji? Što imamo opozicionare, a logično je da ih imamo, jer i oni su deo ove politčke priče. Mi bismo imali i vlast, da oni hoće da dođu u naš program. Vrlo rado. Oni su svesno N1 sve ove godine postavljali kao političkog protivnika. Dakle, ako su im i ovi politički protivnici, poput opozicije, bili nejaki u nekim trenucima, onda su oni morali da imaju nekakvog protivnika i onda su im to bili mediji.
Da li očekujete da Vučić ipak pristane da frekvencija pripadne nezavisnim medijima zbog pritisaka koji dolaze iz EU?
-On uvek hoće da ima kontrolu nad svim. Mi smo imali fenomenalan biznis-model u kojem nije moglo da se kontroliše šta novinari ovde rade i kako razmišljaju i nije moglo da im se nameće to mišljenje. Imali su tu slobodu odlučivanja. I sada dolazimo do situacije da i on mora da otvori neki ventil, jer ne može sve da drži pod ekspres loncem, koji će da eksplodira ukoliko ne otvori ventil. Videćemo šta može da bude krajnji ishod, jer čuli smo da sada neki drugi mediji koji nikad nisu ni bili televizije planiraju da apliciraju za frekvencije, pa možda to bude nekakav izlaz, i neki od ovih medija koji su se do sada etablirali kao nezavisni od politike vlasti da opet ostanu bez ičega. Suviše je rano, videćemo kako će se igrati cela igra. Ono što mi smeta je to da ovde nema tržišne utakmice, da je sve unapred predodređeno, tako da što je neko na vlasti može da nekome ko upravlja medijima izreguliše tržište. Drugim rečima, po zakonu imamo pet nacionalnih dozvola, REM petu ne izdaje i pravi se gluv na pitanja zbog čega se to ne dešava, a jasno je da je cela ideja da se marketinški kolač ne deli na mnogo delova i da ostane dovoljno novca za igrače koji su tu, iako bismo mogli zbog digitalizacije da imamo i deset nacionalnih frekvencija. Etar je poprilično prazan u tom smislu.
BONUS VIDEO Mogu li peticije građana da utiču na to koja televizija zaslužuje nacionalnu frekvenciju?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
