Dve fotografije ikonostasa iz Saborne crkve u Vršcu objavljene nedavno na društvenim mrežama, zabrinule su javnost da je najstariji sakralni objekat u ovom gradu "pokraden", jer na njemu nedostaje bar desetak ikona. Međutim, kako se naknadno ispostavilo, nije u pitanju krađa, već navodna "restauracija", izvršena po nalogu vršačkog Vladike Nikanora. Za sada nije poznato gde su završile vredne ikone iz 18. veka, niti je jasno ko je radio ovu nakaradnu "restauraciju". Ono što se zna je da iza nje ne stoji nijedna zvanična stručna institicija, da je sve urađeno bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika i da Srpska pravoslavna crkva ne želi da odgovori ni na jedno od spornih pitanja.
„Po meni bi najlogičnije bilo da crkva bude ta koja najviše štiti naše kulturno nasleđe, a ne suprotno. Toga je uvek bilo, ali nikada u ovoj meri. Crkva doživljava te objekte i prostore kao svoje i ponaša se kao da sama treba da odlučuje ‘o svom’, kako će da je nameste, kako će da je okreče, da nalepi neku oblogu …“ kaže za Nova.rs Katarina Maksimov, predsednica Društva konzervatora Srbije, ističući da „crkva nije izuzeta iz društva u kom živimo“, što između ostalog pokazuje nepoštovanjem Zakona o kultirnom nasleđu, mada bi prva trebala da ga zastupa.
„Postoji jasan Zakon o kulturnim dobrima koji nalaže svim službama zaštite da vrše nadzor, iz kog nije izuzeta ni crkva niti kulturno nasleđe bilo kog sakralnog objekta. Međutim, od nekada poštovane struke, služba zaštite je danas postala samo smetnja na putu do profita, pa se ispostavlja i da su i sakralni objekti ugroženi podjednako kao i stara jezgra“, kaže Katarina Maksimov.
Prema nezvaničnim informacijama, drveni ukrasi, koje je zamenio sporan natpis, su skinuti jer ih je „napao žižak“, te su poslati u Gradski muzej u Vršcu na restauraciju i „čuvanje“.
Saborna crkva u Vršcu, odnosno Crkva svetog Oca Nikolaja sazidana je u 18. veku i najstariji je pravoslavni hram u ovom gradu. U njoj je sahranjeno nekoliko vladika, a ikonostas čiji delovi su „nestali“ tokom restauracije delo je slikara Pavela Đurkovića, sa kraja 18. veka. Umesto zadivljujućih ikona i bogatih drvenih ukrasa sa pozlatom, sada se na tom mestu nalazi natpis „Hristos voskrese“ na, kako je rekao jedan od komentatora na društvenim mrežama „jeftinoj verziji Miroslavljeve gotice za pečenjare“. Na natpis se osvrnula i direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, koja je čak pomislila da je u pitanju fotomontaža i da treba proveriti njihovu verodostojnost.
„Kada kažem da je neophodno proveriti da li je fotografija koja je osvanula na društvenim mrežama podvrgnuta nekim intervencijama i prepravkama, pre svega mislim na tipogafski crveni natpis za koji nema opravdanja niti bilo kog logičnog objašnjenja. Neophodno je da neko iz Zavoda da objašnjenje da li je ovo faza restauracije, jer bi jedino logično objašnjenje bilo da je material odnet na rad i da će da se vrati nakon intervencije“, rekla je Medakovićeva za Vreme.
Međutim, kako se ispostavilo, Zavod za zaštitu spomenika kultura čak nije ni nadležan za ovaj objekat, zbog još jednog propusta. Kako je za ovaj nedeljnik objasnio Zoran Vapa, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine „Saborna crkva Sv.Oca Nikolaja u Vršcu nažalost nije proglašena za spomenik kulture, što je nesumnjivo propust službe zaštite Srbije“.
Nova.rs je pre dve nedelje poslala pitanje info službi Srpske pravoslavne crkve sa molbom da nam se odgovori šta se tačno dogodilo sa ikonostasom u vršačkoj crkvi, ko je radio „restauraciju“ i gde se nalaze vredne ikone koje su sa njega skunute. Međutim, ni na jedno pitanje nismo dobili odgovor.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare