26
U Francuskoj se lokalno stanovništvo u centralnom delu zemlje protivi iskopavanju litijuma, strahuju za šumu, vode i kako će iskopavanje uticati na njihov život. Za N1 je govorio Žan Pjer Pikar iz organizacije "Spasimo šume Koleta".
Kako je rekao Pikar za N1, njihova glavna briga u vezi sa eksploatacijom litijuma u njihovom regionu je „zagađenje zemljišta, vode i vazduha“.
„Način na koji će se vaditi sigurno će pričiniti zagađenje. Verujemo da će to ostaviti dugotrajne posledice po ljudsko zdravlje i na životnu sredinu“, kaže on.
Kompanija Emeris učestvuje u diskusiji, debatama sa stanovnicima. Pikar kaže da „nije kompanija ta koja direktno organizuje debate“.
„To radi Nacionalna komisija za javne debate, oni su u vezi sa državom. Kad god je reč o nekom projektu od velike važnosti postupak je takav da mora da prođe kroz ovu komisiju. Kompanija nam stalno govori da će sve biti u redu, da je ovo prilika koja ne sme da se propusti za ovaj deo zemlje, za zapošljavanje lokalnog stanovništva, kao i da će sve proći bez ikakvih problema“, kaže on.
Ističe da u debati može da učestvuje „lokalno stanovništvo, lokalne vlasti, predstavnici kompanije Imeris, predstavnici države i državnih službi“.
„Svako može da iznese svoje stavove. Nekada su rasprave izuzetno žustre, posebno jer se tokom debate stalno pojavljuju neke nove informacije u vezi sa ovim projektom, posebno one koje nisu dobre za životnu sredinu“, kaže on.
Prema njegovim rečima, „Vlada, lokalne vlasti, pa i sam Makron podržavaju projekat“.
„On je to već rekao u oktobru 2022. I tada nas je sve iznenadio. Ovo je projakt iza kog stoji država. Osim njega i lokalne vlasti, državni zvaničnici svi su pokazali entuzijazam za ovim projektom više puta. Oni daju taj izgovor da će se povećati zaposlenost na lokalu, a osim toga ne daju nam nikakave dodatne informacije, samo to“, kaže Pikar.
PROČITAJTE JOŠ
Kaže da centralne vlasti lokalnom stanovništvu kažu da „će sve biti u redu, da postoje pravila, da će se poštovati, da projekat neće započeti ako sve procedure nisu ispoštovane“.
„Dobro, i ako oni ustanove ta pravila, šta ako se ne poštuju? Koje su sankcije? Finansijske sankcije? Šta ćemo sa životnom sredinom koja će u slučaju nepoštovanja procedura biti uništena?“, pita on.
Na pitanje da li se plaše da će biti ugrožena vodoizvorišta, odgovara „apsolutno“.
„Ja sam član organizacije Zaštitimo šume Koleta. Mesto na kome će vaditi litijum je jedan stari rudnik na brdu. U tom delu ima više od 400 izvora. Strahujemo da će tokom bušenja uništiti te izvore, izvore od kojih ovo područje živi, šuma, zemlja… A onda su tu i otpadne vode koje moraju negde da odu. Sve češći su periodi suše i tek će ih biti, odakle će zemlja dobijati vodu, stoka, odakle ćemo je mi dobijati, za poljoprivredu? Smatramo da trenutno nema uslova za vađenje litijuma ni na kubnom metru naše zemlje“, kaže on.
Govorio je i o tome kako oni organizuju proteste.
„Naši protesti zasnovani su na srži ovog projekta. Imamo puno detalja koji opravdavaju našu brigu. Sa našim kolegama radimo na informisanju lokalnog stanovništva. Nastavićemo to da radimo. Ljudi moraju da znaju sve o ovom projektu do Oktobra. preko medija, diskusija, konsultacija. Mnogo smo istraživali, objektivni smo. Ako nam to ne uspe uvek postoje drugi načini. Znamo da je otvaranje planirano za 2027 ili 2028. Imamo razne akcije, pratimo ono što se dešava u Srbiji. Znamo da je tamo projekat bio suspendovan, a sad su ponovo počeli s tim. Ovo je briga svih Evropljana. Moramo da nastavimo našu borbu. Ovo je projekat koji nam je nametnut. Ovo nije društevni projekat, projekat za zajednicu. Ovo nije izgradnja pruge, energetski projekat koji čuva okolinu. ovo nije zelena energija. zelena energija nije ni nuklerna energija, to je daleko od zelene energije“, kaže Pikar.
Na pitanje kako vidi to što EU želi i još litijuma, odgovara da je to „problem“.
„Ljudi govore treba da se smanji emisija gasova, ali kako? Vađenjem litijuma? Pa i nije. Našim zajednicama treba hitan plan šta da radimo kako bismo sprečili klimatske promene, a umesto to da radimo mi se sve manje borimo protiv klimatskih promena. Vađenje litijuma ne pomaže. Ovo ne sme da se dešava ni u centralnoj Francuskoj, ni u portugalu ni Mozambiku ni drugim afričkim zemljama. Postoje drugi izvori energije koji se trenutno razvijaju. Električni automobil nije to sudbonsosno i glavno rešenje za borbu protiv klimatskih promena. treba nam demokratija, da razvijamo projekte koji će smanjiti upotrebu automobila, drugih prevoznih sredstava. Pokušavaju da izvade litijum na mnoge načine, evo u Nemačkoj na primer. Ali svakako vađenje litijuma ne može da se pravda povećanjem zaposlenosti u nekom delu zemlje“, kaže on.
Aktivistima u Srbiji je dao savet da „budu jaki“.
„Vidimo njihovu mobilizaciju, ona treba da bude velika. Moramo svuda da se borimo, da sačuvamo ovo što imamo. Zemlja nije samo naša, ona pati i moramo da je zaštitimo. Pogledajte šta se dešava: požari, oluje, priroda je jaka i neočekivana. Važna je borba, važna je podrška. Moramo da se borimo i na evropskom nivou, ispred parlamenata, da tražimo od evropskih poslanika da ne zaborave da ih je birao narod, a ne automobilska industrija i kompanije“, kaže on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
