117
"Epidemiološka situacija u Hrvatskoj je bolja nego u Srbiji, i oni su sa razlogom oprezni kada je reč o otvaranju granice za naše državljane", ocenio je epidemiolog dr Zoran Radovanović za Nova.rs, povodom današnje odluke Hrvatske da otvori granice za 10 zemalja - među kojima nema Srbije.
Hrvatski premijer Andrej Plenković je objavio listu zemalja iz kojih građani mogu slobodno ući u Hrvatsku i rekao da se zemlja „otvara za turizam“.
U Hrvatsku će moći slobodno da uđu državljani Slovenije, Mađarske, Austrije, Češke, Slovačke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske i Nemačke, a ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović rekao je da će građani tih zemalja ulaziti „slobodno, uz epidemiološku kontrolu i pridržavanje preporuka epidemiološke struke“.
„Sudeći prema spisku zemalja sa kojima Hrvatska otvara granice, čini se da se zaista vode epidemiološkim razlozima, a ne politikom“, ocenio je za Nova.rs epidemiolog dr Zoran Radovanović.
„To su zemlje koje zaista imaju ‘sličnu epidemiološku situaciju’ kao i Hrvatska, koja je vrh epidemije zabeležila 31. marta, dve nedelje pre Srbije, i koja u poslednje vreme beleži jednocifren broj novozaraženih dnevno, dok se u našoj zemlji potvrđeni slučajevi zaraze i dalje broje u desetinama. Kod nas su aktivna i žarišta, kojih u Hrvatskoj nema“, objašnjava dr Radovanović razloge zbog kojih smatra da Hrvatska sa razlogom treba da bude oprezna kada je reč o otvaranju granica za naše građane.
Pročitajte još:
Odluka Hrvatske, inače, došla je dva dana pošto je Crna Gora izostavila naše građane sa spiska za ulazak na njenu teritoriju. Interesantno je da je Hrvatska izostavila Crnu Goru, a da su obe zemlje otvorile granice za građane Slovenije, Austrije, Nemačke i Mađarske.
Crna Gora je, međutim, objavila jasan epidemiološki kriterijum za otvaranje granica, koji je precizirao pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje u Podgorici Senad Begić, rekavši da je odluka da se granice Crne Gore otvore samo za pojedine države „doneta zbog zaštite zdravlja“.
„Odluka se ne odnosi ni na jednu državu posebno, samo na one zemlje gde je stopa obolelih manja od 25 na 100 hiljada stanovnika. Znamo da se situacija na terenu brzo menja i zbog toga je oprez veliki“, rekao je Begić za Televiziju Vijesti.
Taj pokazatelj za Srbiju juče je iznosio 75 obolelih na 100.000 stanovnika.
Zato smo doktora Radovanovića zamolili da razjasni zašto u Srbiji ima relativno malo izlečenih u odnosu na broj zaraženih.
Podsetimo da je, recimo, 1. maja u Srbiji bilo 7.286 aktivnih slučajeva (9.205 ukupno zaraženih i 1.379 izlečenih), dok je 24 dana kasnije bilo 5.273 aktivnih slučajeva (11.193 ukupno zaraženih, a 5.290 izlečenih).
Pročitajte još:
„Radi se o tome da mnogi čekaju na drugi negativni test, što je preduslov da se smatraju izlečenima. Između prvog i drugog testa treba da prođe dve nedelje, a nekima je jedan od ta dva testa možda bio pozitivan pa onda opet mora da čeka. Uglavnom, radi se o statističkoj ‘sivoj zoni’, gde su pacijenti uglavnom dobro, ali čekaju na formalnu potvrdu da su izlečeni“, objasnio je dr Radovanović za Nova.rs.
Broj izlečenih, inače, važan je zato što se broj aktivnih slučajeva izračunava kao razlika između ukupnog broja zaraženih od početka epidemije i broja izlečenih.
Broj zaraženih na 100.000 stanovnika na kraju se izražava preko broja aktivnih slučajeva, a više izlečenih znači da će ta brojka biti niža.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
