0
“Učim nemački jer ne želim da ostanem u Srbiji i napunim 30 godina, a da i dalje tražim džeparac od mame i tate dok čekam posao”, priča za Nova.rs Renata Trtović (24), koja je nedavno diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,47, ali je za “Dositejevu” stipendiju ostala ispod crte, jer su promenjeni kriterijumi dodele. Njen kolega Vladan Trajković ima još jedan ispit do kraja osnovnih studija medicine, prosek mu je 9,54, uspeo je da dobije stipendiju, a opet naglašava da nije učio strane jezike jer mu je želja bila da ostane da radi u svojoj zemlji. Ipak, kad je osetio nepravdu prema kolegama, budućim doktorima, ovako rano, pita se šta ih tek čeka kasnije i isplati li se uopšte borba za bolji život lekara, ali i pacijenata, u Srbiji.
Veliki broj budućih lekara, koji su ove godine završili Medicinski fakultet u Beogradu, dolaze iz provincije, a ovde će nastaviti sa stažom, koji se ne plaća.
“Od kojih para da platimo stan? Mi, koji nismo iz Beograda, više nemamo pravo na dom u kojem smo do sada živeli. Stažiranje traje šest meseci, a samo u Srbiji je neplaćeno. Za to vreme treba da platimo stan ili sobu, hranu, svakodnevne troškove. A kada završimo stažiranje i položimo državni ispit, onda nas tek čeka potražnja za poslom. Stotine naših kolega volontira i po godinu ili dve, pa zato sve više njih odlazi odavde. Ni ja ne želim da sa 26, 27 ili 30 godina tražim pare od majke i oca za život, dok negde radim besplatno i da ne znam šta će biti sa mnom, ni da li ću ikada, i kako moći da nađem stalan posao”, revoltirano priča Renata, koja je iz Nove Varoši.
Studenti medicine, nažalost, sve manje vide perspektivu u Srbiji.
“Kako da je vidimo, kad već na studijama doživljavamo nepoštovanje i diskreditovanje. Ovo je jako težak fakultet, koji nikada nije bio u gorem stanju. Neki ispiti se spremaju od oktobra do juna, neprestano. Mi i kad završimo, nastavljamo da učimo, jer edukacija u medicini ne prestaje, stalno se javlja nešto novo. Ako bi nam bio plaćen bar staž, minimalno, i ako bismo znali da ćemo nakon toga dobiti posao, ostali bismo, ali to niko ovde ne može da nam obeća. U ovim godinama treba već da imamo dovoljno novca da ne budemo više izdržavana lica”, naglašava ova mlada doktorka.
Nedopustivo je da samo mladi lekari u Srbiji rade šest meseci za nula dinara.
“Dok stažiramo, radimo puno radno vreme, nije to neka igra. Tu su i dežurstva i svi poslovi za koje su lekari dodatno plaćeni, mi ih obavljamo besplatno. U svim zemljama regiona i Evrope, staž je plaćen. U Crnoj Gori je 450 evra, u Hrvatskoj takođe mladi lekari imaju platu, a u Bosni i Hercegovini odmah dobijaju posao po završenom fakultetu. U Srbiji, vlast očekuje da mladi lekari volontiraju godinu, dve, možda i više, i da ih svo to vreme izdržavaju roditelji. Postoji praksa da 100 najboljih studenata medicine dobija posao, ali ne postoji Pravilnik za to, niti zvanične rang liste. Ta zaposlenja odnose se na sve fakultete medicine u Srbiji, a samo kod nas, u Beogradu, ima 208 studenata sa prosekom višim od 9,5, pa ne znam po kom osnovu onda odlučuju kojih to ‘100 najboljih’ dobija posao?”, pita Renata.
Učenje nemačkog ili norveškog jezika je uobičajena pojava na Medicinskom fakultetu.
Pročitajte još:
0
3
4
0
“Prošle godine počela sam da učim nemački. Završila sam A2, a ideja mi je bila da imam završen B2, pa da vidim šta ću dalje. To je bila kao neka rezervna varijanta, u slučaju da stvarno ne dobijem posao ovde jako dugo. Bilo mi je važno da imam tu opciju. Međutim, sad kad vidim ovo nepoštovanje države prema mladim lekarima i kada se suočavamo sa ovakvom nepravdom, a da još nismo ni zakoračili u pravi svet medicine, odlučla sam da nastavim da učim nemački i da se spremam za mogući odlazak. Od kako su u utorak objavili rang liste, kolege su jako besne i sada više nego ikad govore o odlasku iz Srbije, jer smo toliko poniženi na rang listi u odnosu na ostale fakultete”.
Studenti se bune, trude se da budu glasni, ali uzalud, niko ih ne čuje.
“Ne odgovaraju nam na mejlove, na pozive, na naše vapaje, pa šta onda treba da očekujemo kasnije kada se zaposlimo. Među retkima sam na medicini koji nije učio ni nemački, ni norveški, jer sam želeo da ostanem ovde da živim i radim. Međutim, sada kada sam svedok ovakvih nepravdi, nije mi pravo i nažalost sve manje vidim budućnost ovde. Mnogo je sebičluka u našem društvu. Uspeo sam ove godine da dobijem stipendiju, ali to ne znači da ne treba da pružim podršku kolegama, da se zajedno borimo. Mi se ne borimo samo za našu generaciju, već i za sve naredne. Celog života ćemo se baviti najhumanijim poslom na svetu, a prema nama se vlast odnosi kao prema najnebitnijim faktorima u zemlji”, kaže za Nova.rs Vladan Trajković, student.
Budući lekari zahtevaju da Ministarstvo nauke u čijoj je nadležnosti Fond za mlade, koji odlučuje o stipendiji, vrati dodelu na osnovu proseka kakav je ranije bio ili da povećaju broj mesta za medicinu.
“Velika je sramota što nismo dobili nikakav odgovor pre objavljivanja rang liste za stipendije i što su svi drugi fakulteti dobili raspodelu slobodnih mesta, osim nas. Takođe, staž nam mora biti plaćen. Dobitnici stpendije će od ove godine imati neku praksu koja će biti plaćena 40.000 dinara, a mi ostali ćemo raditi besplatno. Taj volonterski staž traje već godinama i svi su do sada ćutali, niko nije smeo da se buni, dok naša generacija nije digla glas. Ako ćemo ostati u Srbiji, onda moraju da nam ispune uslove. Svi se trudimo da budemo što bolji studenti, da što pre završimo fakultet, zaista su ovo posvećene generacije i ljudi koji će biti sjajni lekari, pa je velika šteta da ih Srbija izgubi”, naglašavaju ovi mladi doktori.
***
BONUS VIDEO: Vanja Đurđić: Studenti žele da se čuje njihov glas, ako se nešto ne promeni, ne piše se dobro ovoj državi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare